Усташе експлозивом обориле авион ЈАТ-а

Перцан је открио да се иза напада 26. јануара 1972. године на авион ЈАТ-а, који је полетио са стокхолмског аеродрома Арланда за Београд, а пао је у Чехословачкој, крију усташе - припадници Хрватског народног отпора и Хрватског револуционарног братства.

Филм би могао правно да покрене случај пада авиона са мртве тачке. Перцан каже да у Шведској због застарјелости за то више не постоји могућност, али да би хрватско или српско тужилаштво могло да крене у истрагу.

Перцан је шведској публици донио доказе да је укупно седам мушкараца умијешано у напад темпираном бомбом повезаном са будилником која је експлодирала и подијелила авион на два дијела.

- У архиви југословенске службе безбједности у Загребу пронашли смо документа у којима се издваја седам људи који стоје иза напада на авион “ЈАТ 367”. Ријеч је о хиљадама страница подијељених у различите личне досијее. У питању су извјештаји 59 различитих агената који извјештавају о сваком појединцу издвојеном за злочин - наводи се у документарцу.

Иако су истражитељи пронашли техничке доказе у виду, између осталог, остатака експлозива и вреће у којој је била бомба, никада никог нису успјели да доведу у везу са злочином.

- Тешке чињенице указују на бомбаша. Његово име је Јосип Сенић, тада је био европски шеф Хрватског револуционарног братства (ХРБ), организације произашле из терористичке организације усташа. ХРБ, са сједиштем у Аустралији, борио се за слободну Хрватску обављајући терористичке акте против бивше Југославије. Јосип Сенић је покушао да се досели у Шведску, али је депортован у Аустралију. Међутим, он се у више наврата враћао у Шведску под лажним именима и био је у земљи непосредно прије напада на “ЈАТ 367” - наводи се у филму.

Аутор филма Перцан каже да документа Удбе недвосмислено указују да су му у сакупљању новца, набавци експлозива из Њемачке, конструисању бомбе и њеном подметању помогла најмање шесторица ликова - финансијер, позивалац - анонимни мушкарац који је послије напада звао шведске медије како би у име хрватских националиста преузео одговорност за напад, фиксер који је примио и руковао експлозивом коришћеним за бомбу, конструктор бомбе, добављач и координатор напада.

 - Сенић је убијен у Њемачкој два мјесеца послије напада на “ЈАТ 367”, као и још двојица за које се сумња да их је убила југославенска обавјештајна служба, један је умро природном смрћу, а само су тројица од наведених мушкараца жива и сви живе у Шведској - откривено је.

Двојица признају да су присуствовали састанцима и сарађивали са Сенићем, али негирају умијешаност у напад на “ЈАТ 367”. Трећи признаје да је био вођа отпора у Шведској, али каже да се не сјећа ничега о “ЈАТ-у 367”. Подаци из досијеа до сада су били непознати и никада им није суђено на суду.

- То нису ствари о којима причате - каже један од означених мушкараца на питање о умијешаности и додаје:

- Пусти то. Шта је било, било је. Борба се више не води. Имамо Хрватску.

Дан послије напада редакција новина “Квалспостен” у Малмеу примила је телефонски позив анонимног човјека који је рекао да припада хрватској групи која стоји иза обарања летјелице. То је постала свјетска вијест и више од 50 година је једини познати траг починилаца.

Новинар је у филму дошао и до породица погинулих жртава - њихова жеља је да се суоче са кривцима и да они одговарају за тероризам. 

Напади

У филму се подсјећа и на друге терористичке нападе које је група извела у Шведској.

- Седамдесетих година су те активности биле појачане па смо имали убиство амбасадора Роловића, отмицу авиона, па убацивање терористичке групе, познате као “Бугојанска група” у предјелу Бугојна на планини Радуша. Њихов циљ је био јасан - стварање независне Хрватске - подсјећа декан Факултета за безбједност и дипломатију Радојица Лазић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.