Условни позив Црној Гори за NATO?

Иако је извјесно да неће добити формалну позивницу за чланство у Сјеверноатлантском савезу, Црна Гора би се на септембарском самиту лидера NATO-а могла надати некој врсти условног позива, пишу "Вијести".

Дипломатски извори рекли су "Вијестима" да је ово једна од компромисних варијанти рјешења питања ширења NATO-а у новонасталој ситуацији након украјинске кризе и погоршања односа са Русијом, о чему се посљедњих седмица интензивно разговара у круговима NATO.

Овакав исход, како сада ствари стоје, подразумијевао би да лидери 28 чланица NATO-а у Велсу похвале Црну Гору за досадашњи учинак, али и затраже да уложи додатне напоре и оствари конкретне резултате у областима владавине права и реформи безбједносног сектора, како би у неком ороченом периоду, или када испуни услове, била позвана да се придружи. Доношење одлуке о испуњености тих услова, шефови држава и влада чланица могли би оставити својим министрима спољних послова или чак амбасадорима.

NATO је слично поступио када је 2008. у Букурешту одлучио да ће Македонија добити формални позив чим ријеши спор са Грчком око имена државе.

Два дипломатска извора "Вијести" казала су да шефови дипломатија чланица NATO на састанку 25. јуна у Бриселу неће ставити проширење на дневни ред својих шефова за септембар, јер је ситуација "сложена", првенствено због дешавања у Украјини.

"Други, мање битан разлог, због којих ће министри бити уздржани су оцене да не треба утицати на унутрашњу политику Црне Горе, с обзиром на преговоре о коалицијама после локалних избора", казао је један дипломатски извор.

Од Оба извора су навела да је намера да се питање позивнице за Црну Гору држи отвореним до самог септембарског самита, као што је то био случај и са неким одлукама на самиту у Букурешту, када су у чланство позване Албанија и Хрватска.

До тада, од Црне Горе се очекује и да усвоји Измене Закона о Агенцији за националну безбједност (АНБ), чији је предлог прошле седмице утврдила Влада, и Додатни допунски протокол споразума између чланица NATO и Партнерства за мир (ПзМ). Овај други документ је на дневном реду сједнице Скупштине Црне Горе заказане за уторак, а којим је између осталог предвиђена могућност организовања војних вјежби чланица NATO-а и ПзМ на територији Црне Горе.

"Ситуација је прилично сложена и тешко је било шта рећи са сигурношчу, али је интенција да се питање Црне Горе постави непосредно пред самит. У сваком случају, ако добијете услован позив порука ће бити јасна - реформе у владавини права и безбједносном сектору не могу остати само на папиру, ако желите да вам се касније, на нивоу министара или евентуално амбасадора чланица NATO, одлучи да добијете позивницу за чланство прије слиједећег самита", казао је један извор.

Други извор "Вијести" је појаснио да би се ситуација за Црну Гору могла закомпликовати, ако би неке чланице затражиле да се и неким земљама попут Грузије одобри Акциони план за чланство као слиједећи корак на путу ка NATO-у, за коју други део чланица процјењује да није вријеме због односа са Москвом.

Оба извора су навела да питање подршке грађана чланству Црне Горе у NATO више није у фокусу. "То је промјенљива категорија и зависи од много чега", рекао је један извор. Министарство одбране је раније, по оцјени NATO-а, успјешно спровело реформе Војске, што је био четврти услов за добијање позивнице.

И генерални секретар NATO-а Андерс Фог Расмусен је приликом посјете Подгорици 21. и 22 . маја поручио да су јачање владавине права и реформа безбједносног сектора приоритети Црне Горе на путу ка чланству.

Један извор је казао да ниједна чланица NATO-а неће имати ништа против условног позива Црној Гори, ако у међувремену на међународној позорници не буде неких непредвидљивих ствари.

Дио NATO чланица из Европе, као што су Холандија, Њемачка, Велика Британија а индиректно и Француска, имале су резерве према проширењу NATO-а генерално у овом тренутку, укључујући и формални позив Црној Гори, јер желе да избјегну додатно замјерање Русији у јеку украјинске кризе због сопствених економских интереса, пишу Вијести.

Са друге стране, САД још нису одлучиле какав ће став заузети у случају Црне Горе.

"Американци још нису рекли то што треба да кажу", рекао је "Вијестима" саговорник из Владе у неформалном разговору.

Овакав исход подразумјевао би да лидери NATO-а у Велсу похвале Црну Гору за досадашњи учинак, али и затраже да уложи додатне напоре и оствари конкретне резултате у областима владавине права и реформи безбједносног сектора

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.