Укида се ћирилица у Вуковару?

На сједници Градског вијећа Вуковара усвојен је приједлог одлуке о промјени Статута града, чиме је отворена могућност да Вуковар постане мјесто посебнога пијетета.

Како пише Јутарњи лист, приликом расправе о тој тачки дневног реда, предсједник Градског вијећа Жељко Пињух нагласио је да не жели вођење расправе о садржају промјене Статута.

"Желим да Статут буде по мјери грађана Вуковара и да га кроз јавну расправу на идућој сједници направимо што бољим", рекао је Пињух.

Пињух је подсјетио да се креће у процедуру измјене Статута због нужности његовог усклађивања с низом закона који су се у међувремену промијенили, од Закона о локалној управи и самоуправи и Закона о локалним изборима, до Закона о просторном уређењу и градњи, а што је и раније требало обавити.

Одлуку су подржали вијећници коалиције ХДЗ-ХСП АС и већници СДП-а, док су већници СДСС-а били суздржани уз образложење предсједника клуба вијећника Дејана Дракулића да ће СДСС учествовати у расправи о промјени Статута и дати своје приједлоге, али да сматра да се иза промјене "скрива нешто друго".

Наиме, вијећници коалиције ХДЗ-ХСП АС новинарима и вијећницима подијелили су свој приједлог измјена Статута, који се односи само на одредбе о писму и граду као мјесту посебног пијетета.

У приједлогу су изложили двије нове ставке - да је подручје града Вуковара "мјесто посебног пијетета на жртву Домовинског рата", као и ставка да су хрватски језик и латинично писмо службени језик и писмо у Вуковару.

Истим приједлогом тражи се измјена дијела Статута којом би се подручје града Вуковара у цијелости изузело од примјене одредаба Закона о употреби језика и писма националних мањина, као и од одређених одредби Уставног закона о правима националних мањина.

У опширном образложењу приједлога, коалиција подсјећа на улогу Вуковара у Домовинском рату, саборску Декларацију о Домовинском рату, на посљедице Закона о опросту.

Како је закључено, нужно је да се Вуковар, "макар и само одредбама његовог Статута", прогласи мјестом посебног пијетета жртви Домовинског рата и да се "свим његовим становницима, припадницима народа на који је извршена агресија, омогући Уставом зајамчено достојанство".

Из истих разлога тражи се изузеће од примјене Закона о употреби језика и писма националних мањина у Републици Хрватској.

Уз то наводе се бројна права српске националне мањине у која се не задире, попут служења језиком и писмом приватно и јавно, васпитања и образовања, употреби знамења и симбола, права на оснивање културних и других удружења, права на изјашњавање вјере, приступ средствима јавног информисања, удруживања ради заједничких интереса, заступљености у државним и локалним органима управе и др.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.