Ухапшен Миленко Марић

Срна
Ухапшен Миленко Марић

Београд - Србин из Хрватске Миленко Марић /56/ ухапшен је у Лондону на основу међународне потјернице коју је расписала Хрватска због наводно почињеног ратног злочина, али је након 48 часова пуштен из лондонског притвора да се брани са слободе, саопштено је из Документационо-информативног центра "Веритас".

Марић, који је британски држављанин, ухапшен је у недјељу, 7. јуна, у полицијској станици у коју је био дошао да се распита може ли слободно да отпутује у родно мјесто - Бели Манастир и посјети мајку и рођаке. 

Како се наводи у саопштењу, Марић је након 48 часова пуштен из лондонског притвора да се брани са слободе, уз обавезу да не напушта мјесто боравка и да се одазива судским позивима. 

Из "Веритаса" наводе да се Марић налази на оптужници осијечког државног тужилаштва из априла 2001. године, која обухвата укупно 57 барањских Срба. 

Оптужница Марића терети да је као припадник милиције СУП-а Бели Манастир у августу и септембру 1991. године хапсио несрпске становнике Барање, а затим их сам или заједно са другим милиционерима физички малтретирао. 

Према тој оптужници, до сада су хапшени Срби широм свијета: Бранко Мумлек 2003. године у Швајцарској, Тихомир Кашанин у Лондону и Саво /Ибрахим/ Ковачевић у Њемачкој, обојица 2013. године, као и Милош Марковић 2014. године у Црној Гори. 

Заједничко им је да су сви изручени у Хрватску и да су након тога поступци против њих обустављени, осим у односу на Саву /Ибрахима/ Ковачевића, који је неправоснажно осуђен на седам година затвора. 

Према истој оптужници у Хрватској су хапшени Срби Никола Алаица, Миле Бекић, Драго Карагаћа, Милан Прусац, Петар Мамула и Срето Јовандић. 

И против њих су обустављени процеси, након што су сви ухапшени у октобру 2000. године, затим више пута осуђивани на затворске казне, да би им, послије више година проведених у притвору, хрватске власти 2006. године преквалификовале дјело за које се терете из ратног злочина у оружану побуну. 

Један од њих, Стокан Секанић умро је у затвору 2010. године током издржавања осмогодиње казне затвора. 

Срби са оптужнице хапшени су и у Србији: Велимир Бертић, Зоран Вукшић, Бранко Хрњак и Слободан Стригић, који су сви осуђени на временске казне од 1,5 до 20 година затвора. 

Интересантан је случај Велимира Бертића, који је одслужио казну од годину и по затвора још у јуну прошле године, али је његов предмет у Хрватској и даље отворен, без обзира на ургенције Тужилаштва за ратне злочине Србије. 

Он се тако и даље налази на Интерполовој потјерници, због чега не смије да напусти Србију из страха од поновног хапшења. 

На основу међународних потјерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета је до сада ухапшено 150 Срба из Хрватске и бивших припадника ЈНА, од којих је 47 екстрадирано у Хрватску. 

Против 18 њих поступак је обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору. 

Оволики број обустава поступака против лица са Интерполових потјерница указује и на злоупотребу Интерпола од стране Хрватске, што поткрепљују и наведени случајеви из оптужнице, истичу из "Веритаса".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана