Ученици српске гимназије побиједили на такмичењу из хрватског језика

Прво мјесто освојио је тројац из ученичког дома Бруно Бушић из Гајеве и све би било тако обично да нису у питању ученици Српске православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић: Александар Медић и Ђорђе Суботић из Книна и Синиша Ненадовић из Дарувара.

Исцрпан квиз у форми правог школског теста, одвијао се једном мјесечно кроз пуних седам етапа, у којима је ова екипа била убједљиво најбоља.

Три школска, домска и квизашка друга, ученици су трећег разреда. Пролазе с одличним успјехом, а за овај квиз се уопште нису припремали. Коментар је да њихова, ионако чувена професорка Мира Бићанић, није могла добити бољу рекламу од ове.

“Професорка је најстручнија у том подручју и с њом су сатови јако занимљиви. Немамо штреберски приступ градиву. То је више дебата у којој износимо свој начин размишљања о томе шта можемо из неког раздобља историје и књижевности научити, како то данас можемо примијенити. То важи чак за онај досадан период књижевности попут хрватског барока. Нисмо се припремали за квиз, дали смо све од себе, а нешто смо и погађали”, говори Ђорђе уз смијех.

У задњих неколико година квизови су постали врло популарни, од библиотека, преко факултета, школа па чак до кафића. Ђорђе, Александар и Синиша не прате тај тренд; једино су жељели да провјере своје знање и забаве се. Нису придавали значај томе ваљда зато што су се и раније такмичили на државним такмичењима: Александар се окушао на жупанијском из географије и биологије, а Александар из историје и географије.

“Били смо ми и прошле године на овом квизу али нисмо остварили неки резултат. Ове године нас је кренуло иако је тест обухватао и градиво из четвртог разреда, а то још увијек нисмо радили. Али свеједно смо били најбољи”, поносан је Александар.

Као награду за прво мјесто добили су бесплатно чланство у Градској библиотеци за сљедећу школску годину, поклоне од спонзора у виду школског прибора и бонове за куповину књига.

Функционишу као одличан тим: Синиша је одличан у хрватској граматици, а Ђорђе и Александар “растурају” хрватску и свјетску књижевност. Општа култура подједнако добро иде свима; пуно читају, слушају, прате политичку и друштвену ситуацију. Без обзира колико су добри у томе, нико од њих нема намјеру студирати језике и књижевност.

Александра тренутно највише занима биологија, па себе види на медицини, док је прије имао жељу да упише теологију. Ђорђе жели бити природњак иако му добро иду друштвене науке.

“Видим себе на фармацији, то ми је већи изазов”, каже, а свјестан је такође законитости тржишта рада. Синиша размишља о праву. Са сигурношћу знају да ће остати у Загребу.

Они су представљали дом који носи назив најпознатијег хрватског дисидента, а описали су како изгледа свакодневни живот у “Бушићу”.

“Било је неких ситних провокација, али није дуго трајало, на сву срећу. Мирно је, не рачунајући то на почетку. У добрим смо односима са свима иако се највише дружимо с друговима из гимназије”, каже Синиша.

На питање који предмет им је дражи - српски или хрватски, углас одговарају хрватски! Кажу да часове оба језика не доживљавају као двоструки посао зато што се градиво у великом дијелу преклапа, што добро дође за утврђивање знања.

“У основној школи смо учили хрватски и јако нам је драго што имамо прилику учити српски који је битан за нас у смислу идентитета, али и због аутора који су у хрватском образовном систему прецртани. Имамо квалитетну наставу из српског и на неки начин имамо привилегију да се школујемо у Хрватској, а да читамо дјела из књижевних раздобља која нису предвиђена на сатовима хрватског. Наши вршњаци не знају за Бранка Ћопића или, рецимо, за Бранислава Нушића”, коментарише Ђорђе.

“Гледамо да прођемо оно што нам је заиста битно, неке ауторе прескачемо, не идемо дословно по плану и програму. Све се одрађује, али репрезентативној прози дајемо пуно више простора”, објашњава Александар.

Будући да се ближи упис нове генерације у Гимназију, они су је препоручили онима који је желе уписати, а немају довољно информација из прве руке о животу у дому, професорима и обимности градива.

“Наша гимназија има пуно предности. Није ограничена само на ученике српске националности, то је важно рећи. Исто тако, школа цијени свакога ко жели учити, даје одличну основу за будуће школовање. Сви ђаци који су добри, мотивисани су кроз награде, неке бенефиције, али и путовања. Сигурно ће некоме бити мотивирајуће то што смо с гимназијом посетили неке европске градове попут Лондона и Мајнца”, потрудио се Ђорђе да анимира оне који се премишљају да ли да дођу у Загреб.

Александар је прву годину средње школе завршио у Црној Гори где су његови родитељи избјегли из Хрватске па има с чим упоредити квалитет школовања.

“У Загребу се даје пуно јачи темељ, теже је него у неким другим гимназијама попут моје бивше, али резултат је неупоредив. Нагласио бих да у јавности треба разбити предрасуду да је православна гимназија отворена само за Србе и православце. Ово није вјерска школа попут богословије. Мислим да то треба знати јер пуно дјеце и њихових родитеља то мисли. Такође мисле да се након овога нужно уписује теолошки факултет, а то дефинитивно није тако”, наводи Александар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.