У сриједу 30 година од “Крвавог ускрса” на Плитвицама
БЕОГРАД - У сриједу, 31. марта, навршиће се 30 година од “крвавог Ускрса” на Плитвичким језерима, када су хрватске снаге напале крајишке Србе на том подручју, па се тај догађај, према многим изворима, узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.
Упад око 400 хрватских специјалаца на подручје Плитвица 31. марта 1991. године услиједио је као одговор на “митинг истине” који су крајишки Срби 25. марта 1991. године организовали са захтјевом да Национални парк “Плитвичка језера” остане у саставу тадашње САО Крајине и што су 29. марта “мартићевци” из Книна заузели управне зграде и поставили српске тробојке.
У моменту напада у плитвичким хотелима било је око 400 туриста, међу којима и група хрватских специјалаца, који су се дан раније инфилтрирали међу туристе, са оружјем у коферима.
Срби су очекивали напад хрватских специјалаца, па су их на прилазима Плитвицама од Слуња сачекали у засједи и са барикадама од порушених стабала.
Пушкарање је започело између 6.00 и 7.00 часова ујутро, а бројчано надмоћнији хрватски специјалци су, уз помоћ оних међу гостима, успјели да заузму хотеле и до поднева успоставе контролу над националним парком.
Даљу ескалацију сукоба спријечила је ЈНА, која се између супротстављених страна поставила као “тампон зона”.
На хрватској страни погинуо је “редарственик” Јосип Јовић /22/ из Аржана код Макарске, док их је двадесетак рањено, а на српској страни страдао је територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено све до размјене 13. августа исте године.
Хрватска је погинулог Јовића прогласила за прву жртву “домовинског рата” и сваке године на високом нивоу обиљежава годишњицу његове погибије, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута говорио и у својој књизи “Истина мора изаћи ван” навео да је обдукција показала да је Јовић погођен метком из такозване “пумпарице” - јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, какве је имала хрватска полиција.
Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу, која се одржала до краја августа те године, када је, због немогућности функционисања усљед контроле ЈНА, и расформирана.
Контролу над Националним парком “Плитвичка језера” преузеле су власти крајишких Срба и задржале је све до августа 1995. године.
Плитвички догађај је назван “крвави Ускрс” јер су тог дана православни вјерници славили празник Цвијети, а католици Ускрс.
У фебруару 1991. године Хрватска је донијела одлуке о неважењу савезних закона на њеној територији и о раздруживању са СФРЈ, након чега је САО Крајина усвојила “Резолуцију о раздруживању са Хрватском”.
Половином марта исте године, ЈНА је тражила од Предсједништва СФРЈ да се у држави уведе ванредно стање, што није урађено усљед противљења представника Хрватске, БиХ и Македоније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
