У региону се током 2021. криза прелијевала преко граница: Сребреница тровала политичку климу у Подгорици и Загребу

У Црну Гору се 2021. прелила криза из БиХ и прича о Сребреници. Изјаве министра правде Владимира Лепосавића и усвајање резолуције о Сребреници у парламенту изазвали су прави вербални рат.

Лепосавић је смијењен на приједлог премијера Здравка Кривокапића, због јавног изношења става којим је изразио резерву да се у Сребреници догодио геноцид. Револтирани овим одлукама, посланици Демократског фронта су напустили парламент, уз најаву бојкота пленарних засједања, али и ускраћивања подршке Кривокапићевој влади, који у наредну годину, ипак, улази као предсједник извршне власти.

Посебно вруће је било приликом устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија 5. септембра. Због протеста и нереда противника да се тај свети чин обави на Цетињу, патријарх српски Порфирије и Јоаникије су из безбједносних разлога хеликоптером довезени у близину манастира.

Не искључује се могућност да буду одржани и пријевремени парламентарни избори, с обзиром на то да су пропали сви покушаји реконструкције актуелне извршне власти, која себе сматра експертском, а у коју би били укључени и политичари из странака парламентарне већине.

У Хрватској, чланици ЕУ, политичку сцену обиљежило је јавно препуцавање предсједника и премијера Зорана Милановића и Андреја Пленковића и неких министара у актуелној влади, прије свега са министром одбране Мариом Баножићем. Размјене увреда и непримјерена реторика међу представницима тамошње власти су готово свакодневни, због чега су неријетко на мети аналитичара и медија, који углавном за Милановића иначе социјалдемократу, тврде да је прешао на страну деснице.

Између Пантовчака и Марковог трга нема договора ни о избору амбасадора, ни судија и функционисању безбједносних служби и оружаних снага, па чак ни у вези са мјерама у борби против вируса корона.

Тема јавних сукоба је и ситуација у БиХ, посебно Милановићеве изјаве о Сребреници, да има “геноцида и геноцида” и да Сребреница не може бити као Јасеновац, па и о положају Хрвата у тој држави...

Ни ове године Србима у Хрватској, посебно онима који живе у Вуковару, није враћено право на ћириличко писмо, јер градоначелник Иван Пенава сматра да се још нису стекли услови за то. Није ријешено ни питање употребе усташког поклича “за дом спремни” у јавном простору, што је веома учестала појава, посебно у вријеме обиљежавања датума значајних за Хрватску из протеклог рата.

Хрватска у наредну годину улази и са проблемима у обнови земљотресом угроженог подручја Баније и града Загреба, за коју се сматра да је преспора.

Могућ одлазак Ђукановића

Предсједник Црне Горе и до 2020. године владајуће Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић најавио је за почетак 2022. године одржавање ванредног страначког конгреса на којем ће нови шеф ДПС-а први пут бити биран непосредно.

Непосредне изборе подгорички медији доводе у везу са могућим одласком Ђукановића са позиције на којој је од 1998, а то би практично значило и да одустаје од поновне кандидатуре за још један предсједнички мандат на изборима 2023.

Избор нове владе

Сјеверну Македонију очекује формирање нове владе након оставке Зорана Заева због лошег резултата његовог СДСМ-а на локалним изборима у октобру.

Мандат за састав нове владе од предсједника Стевана Пендаровског добио је Димитар Ковачевски из СДСМ-а, који је изјавио да нови тим треба да одговори озбиљним изазовима који чекају ову земљу у “турбулентним временима, временима кризе и неизвјесности”. Очекује се да нова влада буде изабрана 16. јануара. Сјеверна Македонија улази у нову годину и без отворених преговора о прикључењу ЕУ, због блокаде Бугарске која инсистира да званично Скопље призна повезаност бугарског и македонског језика и да промијени неке интерпретације у вези са историјским личностима и датумима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.