У Ирској ухапшен Србин Драган Ракановић према налогу из Хрватске

У саопштењу се напомиње да је ову информацију 9. септембра објавио ирски лист "Ајриш дејли стар" са много детаља о откривању, хапшењу и појављивању пред Високим судом у Даблину, који је овај случај одгодио, а Ракановића уз јемство пустио да се брани са слободе.

"Веритас" преноси писање ирског листа да су Ракановића новинари посјетили дан прије објаве текста у његовој породичној кући у мјесту Портлиш, гдје са породицом живи од 2013. године.

О инкриминисаном догађају ирски лист наводи "да су петорицу мушкараца оптужиле хрватске власти због инцидента у Борову Селу, у близини Вуковара у источној Хрватској. Један мушкарац, Милан Маринковић, осуђен је на три и по године затвора 2012. године, али да се још четворици мушкараца који су наводно учествовали у инциденту није могло судити јер су били ван земље".

Сва петорица су наводно, како пише ирски лист, учествовала у премлаћивању двојице хрватских полицајаца које су заробили припадници српских паравојних јединица у тадашњој Југославији.

Према "Веритасовој" документацији, Жупанијско државно тужилаштво у Осијеку је у мају 2011. оптужило Драгана Ракановића, Милана Маринковића, Јована Јаковљевића, Миленка Михајловића и Јовицу Вученовића да су, као припадници српских паравојних јединица, ноћу са 1. на 2. мај 1991. године, док су патролирали кроз Борово Село, запуцали на полицајце Полицијске управе Осијек Звонимира Мековића и Далибора Крижановића, који су рањени, заробљени, затим и малтретирани.

Један од оптужених Милан Маринковић ухапшен је у Борову Селу 11. новембра 2010. године, те му је суђено у издвојеном поступку.

Пресудом Жупанијског суда у Осијеку од 1. фебруара 2012. осуђен је на три године и шест мјесеци затвора, а казну му је хрватски суд 14. маја 2014. године преиначио на три године затвора. Остали оптужени су били недоступни хрватским органима гоњења.

Према "Веритасовим" сазнањима, Драгана Ракановића је за исто дјело, по хрватској међународној потјерници, ухапсила и српска полиција 26. јула 2016. године приликом слијетања на београдски аеродром.

Том приликом је био задржан дан и ноћ у екстрадиционом притвору, а затим пуштен уз мјере обезбјеђења присуства српским органима гоњења, без изручења Хрватској.

Једино је неспорно да се у Борову Селу 2. маја 1991. године десио оружани сукоб између припадника хрватске полиције с једне и локалне српске формације потпомогнуте добровољцима из Србије с друге стране.

Хрватска за овај догађај користи израз "покољ у Борову Селу", док Срби користе назив "напад на Борово Село". Неки теоретичари овај догађај узимају и као почетак рата у Хрватској 1991. године.

Информацију из ирског листа у посљедња три дана преносе и коментаришу и више хрватских медија уносећи и неке детаље супротне објављенима у ирском листу, али се слажу да је овај догађај претходио много чувенијем догађају који се десио истог дана, у којем је погинуло 12 хрватских "редарственика" и изражавају жаљење што нико није процесуиран и за тај догађај.

"Веритас" наводи да је од почетка ове године, осим Ракановића, ухапшено још седам особа српске националности са подручја Хрватске.

Тројица су ухапшена по хрватским међународним потјерницама ван Хрватске /Југослав Видић у САД, Војислав Бузаковић у Ирској, Миленко Марић у Великој Британији, последња двојица већ и изручени у Хрватску/.

Двојица су ухапшени приликом уласка из Србије у Хрватску /Чедо Смиљанић и Љубодраг Стевановић/ и двојица из Барање који су у селу Дарда живјели и прије и у току и послије рата /Милан Рајшић и Радослав Кошевић/.

На основу међународних потјерница расписаних од хрватских правосудних органа, широм свијета је до сада, по "Веритасовој" евиденцији, ухапшено најмање 189 Срба, од којих су 74 екстрадирана у Хрватску.

Од екстрадираних против 30 је поступак обустављен или је оптужба одбијена, углавном након преквалификације дјела ратног злочина у оружану побуну, што има за посљедицу губитак обештећења за вријеме проведено у притвору, док су остали правоснажно осуђени или су им поступци још у току.

Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 33 особе српске националности, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда. /крај/вш/бб

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.