У Хрватској се мрзе и Срби и Кинези
Загреб - У Хрватској живи незанемарив степен ксенофобије која се мора озбиљно схватити,а на уклањању мора радити, показала су истраживања Центра за мировне студије .
У истраживању, које је спровела агенција Таргет током маја и јуна 2013. на национално репрезантативном узорку од 800 испитаника, грађани су показали углавном подједнак степен ксенофобичности и благонаклоности према досељеницима.
Чак 63 одсто испитаника показало страх да би им досељеници могли узети посао и да странцима интерес Хрватске неће бити на првом мјесту, казао је сарадник Таргета Антон Вукелић.
Позитиван став већине према мултикултурализму и подршка заштити од дискриминације нешто су слабији кад су у питању једнака права на запошљавање.
Испитивања су показала да изнад 20 одсто становништва показује ксенофобију према другим нацијама, расама и скупинама, при чему највише, 44 одсто, према Ромима, а најмање, 14 одсто, према досељеницима из западних земаља Европске уније.
Грађани Хрватске прилично велику ксенофобију показују према групама с којима имају искуства суживота, на примјер, према Србима (38 одсто), али и онима с којима нису долазили у додир, као са Кинезима (32 одсто) и Арапима (27 одсто), објављено је данас на регионалном пословном порталу СЕЕбиз Хрватска.
Треба, међутим, напоменути да се овдје ради о ставовима испитаника и да то не значи да су они спремни на дјеловање, упозорио је Вукелић.
Сара Лалић из Центра за мировне студије је рекла да је право вријеме да се Хрватска озбиљно посвети рјешавању тог проблема, с обзиром да улазак у ЕУ отвара могућност већег досељавања странаца и да би тешка економска ситуација могла бити окидач за још већу нетрпељивост. Она је посебно позвала политичаре, институције и медије да се тиме позабаве.
Народна правобранитељица Лора Видовић је захвалила Центру на овом истраживању, оцијенивши да је обавио сјајан посао. Без озбира што се ради тек о једном истраживању, његова важност је велика, казала је она.
Њена канцеларија је прошле године добила око 200 притужби грађана, а, сем тога, добија информације од удружења и податке истраживања, што све указује да Хрватска не може бити задовољна и да треба да интензивира едукацију и примену антидискриминаторског законодавства, закључила је Лора Видовић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
