У Хрватској наталитет најслабији у 100 година

При том 12,1 посто домаћинстава има једно дијете, 9,3 посто двоје дјеце, а само три посто троје или више дјеце. 

Хрватска, према подацима Евростата, има 1,49 милиона домаћинстава, међу којима готово три четвртине (1,1 милион) у свом саставу нема дјеце, преноси.  

Међу домаћинствима с дјецом преовлађују она с једним дјететом с удјелом од 44,7 посто. Нешто мање од 40 посто домаћинстава има двоје дјеце, а троје или више има их само 15,9 посто. 

Подаци о саставу домаћинстава у Хрватској, као и у већини других европских земаља, потврђују неповољне демографске трендове присутне већ дуг низ година, преноси Тпортал.хр. 

Недавно је објављено да се прошле године у Хрватској родило само 33.883 дјеце, најмање у посљедњих 100 година.  

Истовремено, умрло је 56.979 особа, што значи да се природним путем становништво Хрватске само прошле године смањило за град величине Вуковара. 

Ниједна жупанија није имала већи број рођених од преминулих, а у чак седам њих број умрлих био је најмање двоструко већи од броја рођених. Најгори су показатељи за Личко-сењску, најстарију жупанију, у којој је 2022. године витални индекс био 40 одсто домаћинстава има двоје дјеце, а троје или више има их само 15,9 одсто. 

Подаци о саставу домаћинстава у Хрватској, као и у већини других европских земаља, потврђују неповољне демографске трендове који трају већ дуги низ година, преноси Тпортал.хр. 

Прошле године се у Хрватској родило само 33.883 дјеце, најмање у задњих 100 година.  

У исто вријеме, умрло је 56.979 људи, што значи да се природним путем становништво Хрватске само прошле године смањило за град величине Вуковара. 

Ниједна жупанија није имала већи број рођених од умрлих, а у чак седам њих број умрлих био је најмање двоструко већи од броја рођених. Најгори су показатељи за Личко-сењску, најстарију жупанију, у којој је 2022. године витални индекс био 40, што значи да је на сваких 100 умрлих људи рођено само 40 дјеце. 

Да би природни прираст био позитиван, витални индекс мора бити већи од 100. Такав индекс нема ниједна жупанија, а најближе су му Загребачка и Међимурска жупанија, у којима је витални индекс износио 71. 

Неповољни демографски трендови су већ довели до алармантног недостатка радне снаге готово у свим подручјима, а стручњаци упозоравају да ће овај проблем у будућности бити све присутнији. 

У својим недавним анализама главни економист Хрватског удружења послодаваца (ХУП) Хрвоје Стојић је издвојио неповољне демографске трендове као главну пријетњу средњорочном расту. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.