Треба ли укинути обиљежавање Олује у Книну?

У анализи овогодишње манифестације Дана побједе и домовинске захвалности, односно 24-те годишњице од војно-полицијске акције Олуја, аутор Гордан Духачек за Index пише да је све изгледало као филм Јакова Седлара.

Седлар је, иначе, хрватски филмски редитељ и продуцент, аутор спорног филма ''''Јасеновац-Истина'''', којег су и САД прозвале за фактографско умањивање усташких злочина у том озлоглашеном логору у Хрватској.

Нешто што се зове Дан побједе и домовинске захвалности би, према ријечима Духачека, требало да изгледа као филм Стивена Спилберга, а не Јакова Седлара, али у Хрватској за такве промјене, каже, нема политичке воље ни потребне креативности.

Подсјећа да је први хрватски предсједник Фрањо Туђман својевремено писао о “малим народима и великим идејама”, а Дан побједе показује да су Хрвати постали поприлично безидејна нација, која не зна ни одговарајуће спектакуларно и с позитивном да обиљежи оно што, како каже, сама проглашава својим вјероватно најважнијим празником.

''''Дан побједе и домовинске захвалности не оставља у грађанима никакав осјећај усхићења нити подстиче помирење и зближавање, него је одавно постао комбинација излива мржње и циркуса саможивих и неталентованих политичара без икакве визије и одговорности, најмање према самом празнику који безочно приватизују”, пише Духачек.

Испада, примијећује аутор, да се ''''хиљадугодишњи сан'''' о хрватској држави на крају свео на то да се дио грађана ''''олеши и дивља на концерту извођача којега европски медији називају фашистичким рокером и да је то почетак и крај Дана побједе и домовинске захвалности''''.

Да би се то промијенило, сматра Духачек, прво је потребно суочавање с истином да се Дан побједе обиљежава на најјаднији могући начин, али један од основних проблема у Хрватској је управо суочавање с истином. 

''''Национални је менталитет такав да ће се радије пропасти његујући очите лажи него суочити с истином, препознати и признати своје грешке и покушати градити нешто боље. То пак значи да није реално очекивати да ће се обиљежавање Дана побједе ускоро поправити, што значи да би га било боље укинути'''', констатује Духачек и указује да ће тако ипак срамота бити мања од овога што је у Книну могло да се види јуче.

Додаје да другим ријечима, ако Хрвати не знају да прославе Дан побједе боље од овога што су приказли ове године, онда је за све боље да више и не покушавају.

У тексту под насловом ''''Треба ли укинути прославу Дана побједе у Книну?'''', Духачек указује да је 5. август сваке године само ''''прилика за стандардно препуцавање на релацији Хрватска-Србија, али и, још важније, то је прилика да се хрватским јавним простором излију бујице националистичке мржње, интензивније данас него, чини се, у првим годинама након рата''''.

На више начина, према његовим ријечима показало се И да је званична центална прослава Дана побједу у Кину увијек проблематична.

Подсјећа да су на тим манифестацијама десничари и националисти извиждали говоре Зорана Милановића док је био на функцији премијера, извикивали и извикују усташке поздраве (у међувремену без страха од интервенције полиције), одржан је концерт на којем су хиљаде разуларених десничара масовно скандирале “Убиј Србина!” итд. 

''''Дан побједе и домовинске захвалности по свом називу сугерише дан позитивне атмосфере и сусрета грађана у јавном простору, али у хрватској стварности то је већином празник мржње и бијеса према Србима, политичким елитама, ''онима који мрзе све хрватско'' и свима који се не уклапају у искључиву националистичку матрицу'''', наводи Духачек.

А да би се, каже, томе доскочило власти су централну прославу у Книну зато већ неколико година уназад претвориле у ексклузивистичко окупљање политичке и војне елите уз минимално учесће народа па не чуди да је полиција ове године саопштила да је у Книн било никад мање грађана. 

Додаје да се истовремено са званичном церемониијом обиљежавања акције Олуја у Книну већ годинама истовремено одвија ''''пучка веселица у режији екстремне деснице, која је годинама за локацију имала село Чавоглаве и као МЦ-ја контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона''''.

Духачек посебно указује на пријем за ратне команданте на книнској тврђави вече уочи Дана побједе на којем је предсједница Колинда Грабар Китаровицћа одржала, како истиче, један од ''''најлуђих јавних наступа у историји хрватске политике''''.

Колинда се, каже, дохватила микрофона и прво пет минута држала говор на енглеском, обраћајући се директно генералици америчке војске која је била међу страним гостима на пријему.

Након тога је, додаје, толико просипала патетику и причала бесмислице да су и присутни које су ухватиле телевизијске камере почели да изражавају збуњеност или запањеност.

Кулминација је била када се, како наводи, ''''Колинда угурала међу клапске пјеваче, разјапила уста и масакрирала пјесму коју су изводили''''.

''''Предсједница се толико драла да су јој се у преносу уживо дословно могли видјети крајници. На крају је, држећи се за свог савјетника Анту Деура, тетурајући отишла с книнске тврђаве, а јавност је оставила с питањем је ли Колинда мало попила пре него што је стала пред микрофон, јер би то можда најбоље објаснило њено понашање и системко кршење проткола'''', навео је између осталог Духачек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.