Титов Нептун донијеће интернет бизнис

Jutranji.hr
Титов Нептун донијеће интернет бизнис

Загреб - Супертајни Титов пројекат Нептун саграђен је за управљање ракетним системом бивше ЈНА, а сада ће га хрватска влада искористити за бизнис, пише Јутарњи.

Влада Хрватске ће у склопу плана обједињавања мреже у јавним предузећима искористити заборављени војни пројекат, чија се мрежа протеже од Бриона до Превлаке.

Тако би се омогућила широка примјена широкопојасног интернета у држави. Инфраструктура оптичке мреже тако више не би била само у власништву телекомуникационих компанија, него и државе.

У градњи мреже користило би се око 3.000 километара постојеће мреже која је у власништву ЈАНАФ-а (Јадрански нафтовод), ХАЦ-а (Хрватске аутоцесте), Хрватских железница, Плинацроа, а саграђена је уз трасе аутопута, нафтовода, гасовода, железничких пруга... Тако би се потпуно покрио копнени дио Хрватске.

За повезивање обале и острвског дијела Хрватске искористили би се каблови које је од 1974. до 1990. године испод нивоа мора оставила бивша ЈНА.

Како пише “Јутарњи лист”, ријеч је о супертајном пројекту Нептун који је покренут за управљање ракетним системима и централизацију комуникација. Цијеви су положене од Бриона преко Превлаке, па све до Боке Которске и у њима је бакарна жица .

О самом пројекту се мало зна јер је велики дио документације уништен. Међутим, сматра се да су инсталације у доста добром стању .

Пројектом Нептун повезани су војни објекти од Бриона до Превлаке, а од Задра до Шибеника цијев пролази копном. Од Сплита цијеви поново улазе у море, пролазе кроз брачки канал и иду преко Хвара, Корчуле, Виса, Ластова, Пељешца до Цавтата и Превлаке .

“Подморска инфраструктура идеална је за повезивање јадранских острва и довођење широкопојасног интернета на та подручја јер без тога нико не би доводио оптички кабл, на пример, Вис или Ластово . То је једноставно прескупо”, тврди Дарко Парић , помоћник министра управе и шеф управе за е-Хрватску .

Према његовим речима, из цијеви треба извући бакарне жице и ставити оптички кабл , што данас није тешко изводљиво.

За ту инфраструктуру сазнало се прије мејсец дана , када је министар одбране Анте Котромановић с том информацијом дошао у Владу и рекао да МОРХ то уступа држави на коришћење. Министру је на то пажњу скренула група инжењера .

Таква инфраструктура требало би да послужи за повезивање институција државне управе и јавних предузећа, као и за пренос података и телефонији, па би Хрватска умјесто да плаћа оператерима, годишње уштедела од око три милиона евра.

За те потребе искористило би се само око 10 одсто капацитета мреже, а остатак би могао да се изнајмљује .

Дарко Парић тврди како би ово могла бити једна од највећих јавних инвестиција и напомиње да се по значењу тај процес може упоредити са процесом електрификације која се реализовала у прошлом вијеку .

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана