Танасковић: Све мање шансе да Степинац буде канонизован
БЕОГРАД - Поглавар Католичке цркве папа Фрањо не намјерава да у оквиру свог понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца јер се, како пролази вријеме, умножавају разлози због којих је и посумњао да то треба учинити, изјавио је бивши амбасадор Србије у Ватикану и члан Мјешовите комисије која је разматрала улогу Степинца у Другом свјетском рату Дарко Танасковић.
Танасковић је указао да два писма из обимне преписке коју је Степинац током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем Дванаестим, нису ништа ново за Комисију.
"На основу укупног материјала и увида у комуникацију кардинала Алојзија Степинца и Свете столице сасвим је јасно да је он био проблематична историјска личност и да ни у ком случају и ни по каквим критеријумима не би могао да буде светитељ", рекао је Танасковић за "Спутњик".
Он је навео да је Комисији било важно да се то докаже, а да се то "у којој мјери је Степинац ратни злочинац, у којој мјери је непосредно учествовао у нечему, шта је све знао и шта је могао да спријечи - још истражује".
Према његовим ријечима, поуздано се зна да је надбискуп Степинац у пуној мјери подржавао усташке власти, да је морао бити свјестан злочина које су на територији Хрватске у то вријеме чињени над Србима, Ромима и Јеврејима, да је понекад чинио неке гестове да помогне на индивидуалном плану, да је понекад чак и упозоравао на неке ствари, али да никада није довео у питање саму идеју да се тај простор очисти од Срба кроз католичење.
"Дакле, он је довољно проблематичан да према нашем схватању не може бити светитељ, али ће на крају, ипак, одлучити Ватикан", нагласио је Танасковић.
Он је указао да је блаженопочивши патријарх српски Иринеј у преписци са папом Фрањом управо инсистирао на томе да вјерници Српске православне цркве /СПЦ/, Срби у цјелини и већина православаца у свијету не би могли да прихвате да надбискуп Степинац са својом улогом у историји буде светитељ у хришћанству.
"Папа Фрањо је то добро разумео и инсистирао је на томе да не смеју да се доносе одлуке које ће још више да поделе хришћане", рекао је Танасковић.
Он је навео да није сигуран да ће наставак дијалога донијети нешто у опипљивом смислу, али да има утисак да је Ватикан изразио опредјељење да се канонизација одгоди, додајући да очекује да се неки вид дијалога настави и послије отварања дијела Ватиканског архива који се односи на понтификат папе Пија Дванаестог.
Алојзије Степинац био је загребачки надбискуп од 1937. до смрти 1960. године.
Степинац у писмима папи Пију Дванаестом, које је упутио у мају и јуну 1941. године, моли Ватикан да призна НДХ, поздравља увођење расних закона, свесрдно подржава покрштавање Срба и иницијативу да се Срби протјерају у Македонију.
Степинац у писмима посебно истиче да вјерује да би, када би поглавник Анте Павелић био 20 година на челу Владе, православни Срби били у потпуности ликвидирани у НДХ.
Бројне чињенице потврђују чињеницу да је Степинац активно учествовао у стварању фашистичке НДХ, јер се заклео на вјерност и подршку Павелићевом режиму. Он је све вријеме знао за масовне покоље Срба и, упркос повременим протестима, никада није доводио у питање подршку НДХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
