Сва злодјела Томислава Мерчепа: Нема правде за српске жртве

На крају га суд није осудио због почињених злочина у Пакрачкој пољани и на загребачком Велесајму и Сљемену, већ је у образложењу пресуде само писало "да није спријечио те злочине".

Све вријеме на суђењу Мерчеп је доказивао да није крив и да није знао што раде припадници његове јединице. Никада до краја није разјашњено коме су припадали и како су били организовани, а правду су избегли и многи који су починили страшне злочине, између осталих и убиство породице Зец у Загребу, када је убијен Михајло Зец, његова супруга Марија и дванаестогодишња кћерка Александра.

По ријечима Саве Штрпца, шефа Документационог центра "Веритас", Мерчеп је од маја до половине августа 1991. наложио привођење и ликвидацију 30 вуковарских Срба.

Мерчеп је био господар живота и смрти у Славонији. У Вуковару од 3. маја до 14. септембра 1991. године, његове формације, ухапсиле су више од 100 Срба, које су потом мучили у подруму вуковарског Секретаријата народне одбране, просторијама клуба дизача тегова и Кајакашког клуба Дунав.

Одговорност за смрт 30 Срба сноси Мерчеп, тврдо славонско крило ХДЗ и вођа хрватских ултранационалистичких група. Хапшени су млади и стари угледни људи. Тела жртава израњала су касније из Дунава, нека и на територији Србије. Остала беживотна, измучена тијела, спаљивана су, бацана у рибњаке...

Одлуком да Томислава Мерчепа 13. августа 1991. године из Вуковара прекомандује у Загреб, хрватски предсједник др Фрањо Туђман изненадио је већину својих најближих сарадника. Све изузев Јосипа Манолића, на чији приједлог је дотадашњи "бог и батина" за српске цивиле у Вуковару постављен на чело Јединице за посебне намјене МУП-а Републике Хрватске.

У ову паравојну формацију Мерчеп је укључио дио својих вуковарских сабораца и групу нових људи, који су затим у осталим дијеловима Хрватске наставили да чине злочине над Србима, првенствено у Пакрачкој пољани.

У Пакрачкој пољани Мерчеп је направио читав систем логора и мјесто за ликвидацију цивила који су ту довођени, подвргавани најстрашнијој тортури, а затим у још страшнијим мукама ликвидирани. Идентификовано је 176 српских жртава у Пакрачкој пољани из 20 насеља у даруварској, пакрачкој, новској, кутинској и загребачкој општини.

Сва ова насеља била су ван подручја ратних сукоба, што указује на то да је Мерчепов задатак био да овде још драстичније него у Вуковару наметне Србима психозу. Циљ је био истоветан - етнички очистити ове делове Хрватске.

Жртве су закопаване у систем гробница у које су закопаване мање групе ликвидираних Срба. Прва гробница, са 19 тела, откривена је у љето 1993. године. Неочекивано, ексхумација тела српских жртава, међутим, заустављена је већ послије ископавања прве у низу српских тајних гробница.

Мерчепова група је, по наруџбини, у Загребу 7. децембра 1991. године убила брачни пар Милана и Марију Зец и њихову 12-годишњу ћерку Александру, пошто су упали у њихову кућу, а затим их одвели ван града и ликвидирали. Због тога су на вишегодишње казне осуђени припадници Мерчепове јединице: Муниб Суљић, Синиша Римац, али је Мерчеп остао недодирљив јер је изјава једног његовог саборца проглашена неважећом, пошто је била дата без присуства адвоката.

Досије

* У Вуковару је од 3. маја до 14. септембра 1991. нестало 100 Срба

* Породица Зец убијена 7. децембар 1991. у Загребу

* Марта 1992. убијено је 100 Срба у логору Пакрачка пољана

* Хашко тужилаштво 2006. године прослиједило Хрватској 14.000 страница о "случају Мерчеп"

* "Амнести интернешнал", 8. децембра 2010. године, критиковало Хрватску да заборавља "случај Мерчеп"

"Жалио" због Госпића

Да сви трагови злочина над Србима у Хрватској воде ка Мерчепу, није у послијератним годинама прећуткивао ни сам "славонски јастреб". Када је основао Хрватску пучку странку, на питање новинара "да ли је истина да је у Госпићу поубијао све Србе", Мерчеп је одговорио:"Нажалост, то није истина." преноси портал Новости.рс

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.