Суд у Котору одлучује о 28 килограма полудрагог камена: Опал доноси или проклетство или богатство

Опал је заплијењен од два лица са јужноафричким пасошима марта 2012. Проглашен је државном имовином и смјештен у трезор Централне банке Црне Горе. Било је то у вријеме власти Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића.

Тамо су дочекали и промјену власти августа 2020.

Нове власти одлучиле су да продају драгуље, али је у томе зауставио которски Суд, до окончања поступка, који су покренула лица од којих је заплијењен и чији адвокат тврди да вриједе око три милијарде еура.

Опал је по хемијском саставу минералоид, а припада групи драгог камења.

Како су драгуљи стигли у Црну Гору

Колекцију опала су преко аеродрома из Цириха на подгорички аеродром у јулу 2011. донијели Роберт Фењек и Антони Вернон Стреленски јужноафрички држављанини.

Касније се испоставило уз кршење царинских прописа.

Међутим, јавност је за њих сазнала годину касније, када су Фењек и Стреленски пријавили полицији Бранка Ћупића, власника будванског хотела "Белви" оптужујући га да им је на "превару узео драгуље".

Полицији су испричали да их је Ћупић 2011. сачекао на подгоричком аеродрому, гдје су "заобишли царину" и повео у с хотел као његове госте а драгуље оставио у хотелском сефу.

Када је Ћупић по њиховим тврдњама, годину касније одбио да им врати драгуље пријавили су га полицији.

Након пријаве полиција је заплијенила драгуље, а подгорички Основни суд их, у септембру 2012., трајно одузео јер су, како пише у рjешењу, унијети мимо царинских прописа што је кривично дјело.

С обзиром на елеменат кривичног дјела приликом уноса опали су постали државно власништво и завршили у сефу Централне банке Црне Горе.

Осим што су им одузети драгуљи Ћупић, Фењек и Стреленски су прекршајно кажњени са по 4.000 евра у априлу 2013. Пресуду је изрекао подгорички Суд за прекршаје.

Поступци пред црногорским судовима

Од тада Фањек и Стреленски покушавају покретањем судских поступака да поврате драгуље.

Поступке су покретали и од њих одустајали пред судом у Подгорици у два наврата 2014. и 2019. и у Никшићу 2017. године.

Посљедњу тужбу против Црне Горе су предали которском Суду 9. јануара ове године.

На њихов захтјев тај Суд је донио и привремену судску мјеру којом је држави забрањено да отуђи опал.

"Тужиоци траже повраћај одузетих опала. Предмет је у покушају да се ријеши мирним путем, упућен на медијацију, која је заказана за 31. август 2023.", навео је за РСЕ судија Вељко Булатовић.

Супротстављене стране уочи спора

Црну Гору на которском Суду заступа Заштитница правних интереса државе Бојана Ћировић, која је за РСЕ рекла да тужиоци траже и надокнаду штете јер сматрају да је из колекције нестало око пет килограма опала:

"Тужиоци траже да суд утврди повреду права на мирно уживање имовине (опала), повраћај одузете колекције, накнаду штете због оштећења опала због немарног чувања од стране државе, накнаду штете на име несталих пет килограма, и накнаду штете у виду измакле добити".

Потврдила је да ће учествовати у поступку медијације.

Фањека и Стреленског пред которским судом заступа адвокатска канцеларија Прелевић.

Из те канцеларије РСЕ је речено да је држава 2012. од њихових клијената незаконито конфисковала колекцију црног опала високог квалитета, укупне тежине 33 килограма:

"Чиме је држава непропорционално санкционисала наше клијенте, повриједила им право својине, заштићено законом, Уставом и Европском конвенцијом о људским правима. У оваквим случајевима, државе под јурисдикцијом Европског суда за људска права, се редовно обавезују на враћање конфисковане имовине и накнаду штете".

Наводе да ће ако добију судски спор наступити огромна штета по Црну Гору :

"Процјењујемо да ће штета, настала због незаконитог дјеловања државе и грубе непажње након конфискације, бити приближна или чак премашити годишњи износ буџета Црне Горе".

Наводе и да је колекција процијењена на три милијарде еура.

С друге стране, Ћировић напомиње да је управо на адвокатима Фањека и Стреленског терет доказивања "превасходно права својине над опалима, а затим и осталих навода из тужбе".

Она објашњава и да ће вјештаци пред Судом у Котору процијенити колико вреде драгуљи.

Зашто владе нису успјеле да процијене драгуље?

Драгуљи су заплијењени у вријеме Владе Мила Ђукановића, односно Демократске партије социјалиста која је августа 2020 смијењена са власти.

Двије године након одузимања опала, у новембру 2014. извршено је њихово мјерење.

Тада је утврђено да има 28 килограма и 172 грама необрађеног полудрагог камена опала, односно девет различитих врста.

Само један камен је тежак четири килограма и 400 грама. Утврђено је и да је највише ватреног, бијелог и црног опала.

Колекција садржи и 14 фигурица у облику животиња, које су тешке нешто преко килограм.

Даље је наведено да је због утврђивања квалитета и цијене опала и добијања сертификата, Влада на чијем је челу био Ђукановић те 2014. узорке послала Гемолошком институту у Антверпену, који је у одговору навео да "не може извршити тражену услугу јер се опали прво морају обрадити".

Ови подаци налазе се у информацији коју је Влади Здравка Кривокапића, која је формирана након смјене ДПС-а, у јуну 2021. доставило Министарство финансија пошто је та Влада одлучила да "уђе у поступак продаје драгуља".

То министарство на чијем је челу је био актуелни мандатар Милојко Спајић ангажовала је преко Управе за државну имовину гемолога са Канадског института да разврста, идентификује и измјери опале.

Наводи се да је и он препоручио обраду узорака да би се сазнала вриједност колекције.

"Како није постојала могућност да се то уради у Црној Гори Управа је покушала да изнесе узорке из земље и обради их", наведено је у одговорима РСЕ из Управе за државну имовину.

Та институција није одговорила ко је стручњак, процјењивач из Канаде којег је држава ангажовала.

Процес процјене опала зауставио которски Основни суд, који је држави привременом мјером забранио "располагање и отуђење опала" до окончања поступка, потврдио је Радију Слободна Европа (РСЕ) портпарол Суда Вељко Булатовић.

Судском мјером је обустављен и поступак обраде опала који је требао да да одговори на питање колико вриједи колекција драгуља- потврђено је РСЕ у Управи за државну имовину.

Шта каже Централна банка

Ни из Централне банке, која у сефу чува колекцију драгуља дуже од десет година РСЕ нијесу жељели да саопште више детаља о колекцији.

Невели су да су опали у власништву државе и да се о њима стара Управа за државну имовину.

"Сходно наведеном, Централна банка Црне Горе нема право да даје информације у вези са предметима које се чувају у Трезору а нијесу власништво банке", пише у одговору.

Још један сегмент везује црногорске институције и заплијењене опале.

Разлика у тежини опала- адвокати у тужби помињу 33, а мјерење нешто више од 28 килограма.

У септембру 2022. Специјално државно тужилаштво је саопштило да је формирало предмет по кривичној пријави да је из институција нестало 5,7 килограма полудрагог камења опала, преносе Вијести.

На новинарско питање да ли се овај предмет односи на Централну банку гувернер Радоје Жугић је рекао да нико из те банке нема никакву одговорност, осим за чување опала:

"А ми то радимо перфектно", рекао је крајем септембра 2022. Жугић.

Ко су Фањек и Стреленски

Роберт Фењек и Антони Вернон Стреленски су 2. јуна 2011. односно девет мјесеци прије заплијене опала основали фирму у Црној Гори.

Компанија Цанyон Холдинс АД регистрована је у Подгорици, са почетним капиталом од два евра.

Иако се и данас води као активно предузеће у доступним регистрима не постоји податак о финансијским активностима ове фирме.

Према подацима сајта Управе прихода и царина Црне Горе фирма није поднијела финансијске извјештаје последњих година.

О бизнисима двојице Јужноафриканаца такође нема много података.

Роберт Фењек представља се као почасни гроф царске куће Чернетић, а Стреленски као конзул исте куће, у Јужноафричкој Републици у Преторији.

Иначе, ради се о измишљеној царској лози чији је представник Стефан Чернетић, који је јавности постао познат када се 2022. појавио на пријему Дана државности и сликао са тадашњим предсједником Милом Ђукановићем.

Због тога је покренута истрага у вези са начином на који је Чернетић ушао на пријем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.