Строжије казне у саобраћају у Србији

Ова заштитна мјера одузимања возила ће се, према ријечима начелника Управе саобраћајне полиције Владимира Ребића, односити и на оне који возе без положеног возачког испита или одбију да се подвргну алкотестирању.

"Желимо да чујемо и судије за прекршаје о њиховом ставу по питању спровођења те заштитне мере", рекао је Ребић Танјугу, на маргинама семинара у Суботици, посвећеног унапређењу сарадње прекршајних судова и саобраћајне полиције, гдје ће ове измјене бити једна од тема.

Он тврди да измјене закона имају за циљ да унапреде ефикасност вођења прекршајног поступка и да санкцијама и новим рјешењима одвраћају од чињења прекршаја.

Ребић је додао да се измјенама предвиђају и "ефикаснији механизми" на откривању прекршаја путем видео надзора, рекавши како је на то усредсређен рад саобраћајне полиције, који треба да се продуби у наредним годинама.

"Желимо да поставимо један стандард да возачи буду свесни да, иако нису заустављени у неком тренутку, да ће можда у неком наредном периоду доћи на кућну адресу позив да се изјасне о учиниоцу прекршаја", рекао је Ребић.

Он додаје да је у претходних пет година било проблема у процесуирању таквих случајева, због чега су припремјљене измјене закона, зарад подстицања власника возила да јасно каже ко је управљао или да плати запрећену казну, без утврђивања ко је конкретно учинио прекршај.

"То је једна од тема око које желимо са судијама да направимо заједнички договор, односно стандарде којих ћемо се придржавати", рекао је Ребић.

Осим тога, у припреми је и предлог Измена закона о прекршајима који, како је рекао, треба да направи бољи систем за довођење лица која избјегавају одазивање суду за прекршаје и на тај начин отежу прекршајни поступак и праве додатне трошкове држави.

"Желимо да направимо амбијент где ће се грађани практично, ма колико то сад утопистички звучало, сами јављати судији за прекршаје да реше своје проблеме, а да избегну потенцијална довођења", додаје он.

Ребић истиче да је Саобраћајна полиција у посљедњих годину дана знатно повећала активности на откривању саобраћајних прекршаја, па је тако у првих пет мјесеци ове године за 56 одсто повећан број откривених прекршаја у односу на претходну годину.

Он наглашава да активности саобраћајне полиције чине сам први дио процесуирања, док други представљају судије за прекршаје, које треба својим пресудама да потврде рад саобраћајаца.

Због тога је, како каже, и организован овај семинар у Суботици, уз подршку фондације Ханс Сајдел.

Предсједник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић предложио је да се споразумом о признавању прекршаја обухвате и они прекршаји за које је прописана забрана управљања моторним возилом.

"Суштински, то не би требало да буде спорно, тумачећи садашње одредбе закона о безбедности у саобраћају и закона о прекршајима, али би била добра једна измена за коју сам чуо да је најављена – да се прецизира да се и на такве прекршаје, којих није мали број, може применити институт споразума о признању прекршаја", рекао је Мариновић Танјугу.

Он је нагласио да је до сада у Србији склопљено више хиљада таквих споразума, од чега се 80 одсто споразума између самих грађана, прекршилаца и Саобраћајне полиције односи на прекорачење брзине у насељеном мнесту за 21 до 50 километара на час.

Предснедник Прекршајног суда у Суботици Љубо Симић истиче да тужбе Саобраћајне полиције чине преко половине предмета свих оваквих судова у Србији.

"Морам да кажем да су то најквалитетнији захтеви по којима ми радимо у Србији. Међутим, живот увек диктира нешто ново, тако да увек има простора да се расправља", рекао је Симић Танјугу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.