Српско народно вијеће: Више него удвостручен број случајева говоре мржње и напада у Хрватској
ЗАГРЕБ- У Хрватској готово да не постоји друштвени процес, догађај или феномен, који не служи као повод за ширење мржње према Србима, рекао је Никола Вукобратовић, један од аутора Билтена о говору мржње и насиљу према Србима у 2021. години, који је данас представљен у Загребу.
Број случајева говора мржње, физичких и вербалних напада, те других облика нетрпељивости према Србима у Хрватској у прошлој години "скочио" је на 506 у односу на 2020. када их је забиљежено 214, наводи се у уводу новог Билтена Српског народног вијећа /СНВ/.
Вукобратовић, који је и истраживач Архива Срба у Хрватској, рекао је да су настојали да региструју општу раширеност говора којим не само да се изражава отворена мржња према Србима, него и говор који имплицира културну, биолошку и другу инфериорност српске мањине или заговара одређене врсте колективног кажњавања, прије свега ускраћивање права.
Он је додао да "постоји читав низ највиших функционера, од предсједника Републике до заступника или начелника различитих општина који све што се тиче Срба користе у пежоративном смислу".
"Готово да не постоји друштвени процес, догађај или феномен који не служи као повод за ширење мржње према Србима, било да се ради о потресу, локалним изборима или попису становништва", рекао је Вукобратовић.
Један од аутора Тихомир Понош рекао је да није случајно што су се на корицама овогодишњег издања нашли графити забиљежени на дјечјим игралиштима, јер се на таквим мјестима све чешће могу наћи поруке које подразумијевају отворен говор мржње или ревизионистичке појаве умјерене против Срба.
"Готово сви ти графити снимљени су у Загребу, што значи да се дјеца у главном граду од малих ногу навикавају на такве поруке. Истовремено градске власти и други надлежни за игралишта не реагују на такве појаве", додао је Понош.
Предсједник СНВ-а Милорад Пуповац рекао је да ће овај извјештај неки искористити као прилику за још један напад на СНВ.
"Поруке мржње крај школа и игралишта овдје се разумију као облик патриотизма, па се питам како ћемо с толико присутном усташоидном, односно фашистоидном субкултуром ускоро обиљежити дан пробоја јасеновачких логораша", рекао је Пуповац.
Бивши правобранилац Лора Видовић истакнула је важност ове публикације, јер снажно осликава однос друштва према српској мањини.
"Билтен не видим само као попис инцидента, него као прилику да свако ко га чита увиди како се осјећају и како у Хрватској у 2022. години живе они на које се те поруке односе. Овај извјештај итекако може послужити као снажан алат за јачање свијести о тим проблемима ", рекла је Видовићева.
Она се нада да ће подаци из Билтена послужити надлежним тијелима, МУП-у, Министарству правосуђа и Државног тужилаштва да израде боље политике, преноси портав "Новости" Српског народног вијећа.
"Нажалост, у том погледу сам мало песимистична јер се политике у РХ обично не темеље на подацима, већ на политичким приоритетима", навела је Видовићева, која сматра да је актуелна Влада на одређен начин легализовала усташки поздрав "За дом спремни".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
