Српски вирусолог: Мутације вируса тренутно не угрожавају вакцинацију
Српски вирусолог др Ана Банко рекла је да је вакцинација једини избор ако причамо о крају пандемије.
Она је рекла, гостујући у Београдској хроници, да од нас зависи када ће се све ово завршити.
Истиче да је једино рјешење за крај пандемије вакцинација.
“Током годину дана могли смо само да се надамо другим решењима, данас решење имамо, вакцинација је једини избор ако причамо о крају пандемије или бар оном дијелу тока трансмисије где можемо да говоримо о контроли над ширењем овог вируса”, рекла је Банко.
Говорећи о томе да ли вирус који мутира може да угрози процес имунизације, подсјећа да су мутације врируса његова приордна појава, пишу Новости.
“Не могу да кажем да не може да угрози процес вакцинације, у овом тренутку га не угрожава, али што дуже вирус циркулуише у полулацији, он има превише домаћина и прилика да мутира и дајемо му му у ствари превише прилика да створи онај тзв. мутант који би потнцијално био отпоран на вакцину”, истакла је Банко.
Према њеним ријечима, вакцине могу да се адаптирају, али брзина процеса вакцинације мора да иде током који је бржи од вируса.
Рекла је да је најновији сој индијски “дупли мутант”.
“Код њега се појављује мутација коју срећемо код варијанти које смо дефинисали као забрињавајуће, као што су двије калифорнијске варијанте, а с друге стране има мутацију на месту бразилске и јужноафричке варијанте која је на истом месту, али води у другачију измену”, каже она.
Ова комбинација не мора нужно да значи да ће ова варијанта бити у неком смјеру негативнија по исход ширења обољења или отпорности на вакцину, али морамо да будемо свјесни да ће секвенцирање вурусног генома те информације о великом броју циркулишућих варијанти да нам сваки дан и приказују, објаснила је др Банко.
Према њеним ријечима, варијанте које сматрамо варијантама за забринутост, су оне које дифинишу глобалне организације и њих је пет: британска, јужноафричка, бразилска и двије калифорнијске.
“Када групишемо варијанте за забринутост идемо у смјеру да се брже се преносе, потенцијално су опторне на антитела делимично и да нам ометају процесе дијагностике”, истиче она.
Када се стиче колективни имунитет
Др Банко каже да је то чисто епидемиолошко питање.
“Овај вирус са свим својим особинама дугим и брзим ширењем нас оповргава – неки почетни имунитет око 60 одсто који смо сматрали да је довољан са епидемиолошке тачке гледишта, данас се помиње 80 односно 90 одсто због разлога измена вируса”, подвлачи Банко.
Према њеним ријечима, важно је да процес вакцинације обухвати велики дио становништва, постоји полупације која не улази у саму вакцинацију– школски узраст, млади од 16 до 20 или 25 година.
“Стратегија вакцинације је ишла у смеру да се вакцинишу људи најлошијег здравља, али трансмисију треба да зауставимо и међу најактивнијим становништвом а то је велики распон од дечијег узраста до радноактивног становништва и због тога се спроводе студије на деци и трудницама”, указује Банко и додаје:
“Очекујем да се у наредним месецима и ове клиничке фазе показати позитивне резултате, сада добијамо позитивне одговоре и делимичне препоруке шире популације од првих препорука.”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
