Срђанов храст симбол јунаштва

Ратомир Мијановић
Срђанов храст симбол јунаштва

Подгорица - На булевару у Подгорици који носи име ратног хероја Срђана Алексића, који је погинуо бранећи пријатеља Бошњака, данас је засађен зимзелени храст поводом 21. годишњице од убиства овог јунака из Требиња.

Дрво су засадили Срђанов отац Раде и потпредсједник Социјалдемократске партије Рифат Растодер.

- Срђан је био момак, који је некога спасио и нестао. Остали смо ми, остали сте ви. Није само Срђан храбар јунак, него сви ви, који то поштујете. Храбар је црногорски народ, који поштује и схвата Срђаново дјело - рекао је Раде Алексић.

Са сузама у очима, Алексић је испричао да је када је кренуо из Требиња у Подгорицу, испред куће узео грумен земље на којој је Срђан направио своје прве кораке.

- Не фали земље у Црној Гори за Срђана - то знам, али ми је била жеља да млади људи праве Срђанове кораке, да воле и поштују све људе, па сам зато то и учинио - казао је Алексић.

Растодер је изразио наду да ће сви грађани пригрлити дрво и Срђаново дјело чувати као свој симбол.

Срђан Алексић је рођен 1966. године у Требињу. Био је првак у пливању и пливачка нада бивше земље. За аматерско бављење глумом додијељено му је више награда, а играо је и у току рата у представи "Сан ратне ноћи".

Овај храбри момак успротивио се 21. јануара 1993. године у центру Требиња групи војника који су малтретирали и тукли његовог суграђанина Алена Главовића. Прискочио је у помоћ Главовићу, а четворица војника су кундацима пушака наставили да туку Срђана. Од задобијених повреда Срђан је пао у кому, преминуо је 27. јануара 1993. године.

Алексићу су постхумно додијељена бројна признања, а његово име носи и улица Великих дрвета у Сарајеву, те пролаз у Змај-Јовиној улици у Новом Саду гдје је постављена спомен-плоча.

Ален Главовић је преживио рат и данас живи у Шведској са супругом и двоје дјеце. Захвалан је Срђану и сваке године посјети његов гроб и Раду Алексића.

Вјера и нада

Раде Алексић каже да нема вјеру у људе да би био затворен у некој просторији и не би се ни са ким дружио.

- Али имам вјеру и наду у човјека. Себи узимам за слободу да кажем да у сваком оном човјеку који усвоји добро видим свога Срђана. И онда себи кажем, тада је Срђан био један, а сада их је повелики број. То ме јако радује. Изгубио сам мог Срђана, мог рођеног сина, али сам добио њих велики број, и надам се да ће бити још више Срђана - каже Алексић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана