Србија, Хрватска и Мађарска са највише обољелих од тумора у Европи

"Демократске земље Западне Европе дозволиле су да у нашој земљи, али и на простору целог Балкана, буде почињен екоцид. НАТО бомбардовање је утицало на цео овај простор", рекла је Грујичићева.

Она је истакла да су малигне болести у Србији три пута учесталије него у свијету, а да број обољелих од карцинома сваке године расте за два одсто, а узрок је свакако НАТО бомбардовање 1999. године, али и загађење ваздуха, воде и земљишта.

Грујичићева је упитала зашто држава до сада није спровела неопходно опсежно научно истраживање засновано на суровој математици о томе колико је људи умрло од малигних болести директно изазваних бомбардовањем.

Она је за телевизију "К1" рекла да се залаже да министарства здравља и животне средине буду обједињени јер човјеково здравље директно зависи од животне средине.

Када је ријеч о вирусу корона, она је навела да је установљено да особе које имају бенигне туморе, а добиле су ковид 19, нису добро прошле, те додала да је, истовремено, захваљујући скенерима плућа ковид пацијената, откривен велики број тумора у раној фази.

Она је указала да би хитно требало увести скрининг плућа, те додала да расте и број обољелих од туберкулозе, подсјетивши да је у Србији 2019. године забиљежено 180.000 обољелих од карцинома, а тај број се сваке године повећава за око 8.000 пацијената.

Грујичићева је истакла да је у Србији у највећем порасту, од чак 3,2 одсто годишње, број обољелих од малигних тумора мозга, те да се не смију занемарити симптоми, као на примјер да се члан породице шали или понаша на неуобичајен начин.

"Морамо се са кардиоваскуларних пацијената окренути онколошким. Почетком двехиљадитих све се улагало у ангио-сале и говорили су да се у онкологију не исплати улагати јер пацијенти кратко живе. Више није тако", рекла је Грујичићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.