Срби у Глини нападнути на Међународни дан људских права
Глина - У Глини су вербално нападнути и вријеђени Срби учесници мирног протеста организованог због одлуке градских власти да забрани служење парастоса и помена на мјесту, гдје је 1941. био православни храм Рођења Пресвете Богородице у којем је звјерски убијено 1.500 Срба, саопштено је из Епархије горњокарловачке.
"Учеснике скупа су вербално напали и вријеђали поједини суграђани. Чули су се повици жЦиганиж, помињали су жтракторијадуж, Шешеља и друго, док је локална полиција стајала по страни, не чинећи ништа да атак спријечи", наводи се у саопштењу.
Из Епархије истичу да се вербални напад догодио јуче на Међународни дан људских права, који, као и у многим случајевима, за Србе у Хрватској представља "само још један у низу дана када су обесправљени".
Скупу испред Спомен дома у Глини, који је организовала Антифашистичка лига, присуствовао је мањи број вјерника глинске парохије заједно са парохом костајничким протојерем Далибором Танасићем и протојерејем глинским Слободаном Дракулићем.
Из Епархије додају да већина вјерника због страха није присуствовала скупу испред Спомен дома у Глини, на којем је говор одржао и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.
"Након тридесетоминутног скупа учесници су се мирно разишли, док су они који су изрицали увреде на рачун жртава и присутних развили велику државну заставу и наставили са увредама на рачун православних Срба", наводи се у саопштењу, које је потписао протојереј Дракулић.
У саопштењу се подсјећа да су градске власти у Глини 21. октобра донијеле одлуку о мјесту полагања вијенаца и прислуживања свијећа на територији града, којом је Србима забрањено вршење парастоса, помена и полагања цвијећа на мјесту, гдје је до 1941. био храм Рођења Пресвете Богородице.
"Те године у храму је почињен звјерски злочин у којем је страдало више од 1.500 православних Срба из Глине, Топуског, Вргинмоста и околине, а храм је срушен до темеља", наводи се у саопштењу.
Комунистичка власт није дала дозволу за градњу храма на истом мјесту него су исту катастарску честицу одузели Цркви и национализовали без икакве накнаде, те на њеном мјесту 1967. године подигли Спомен-дом.
Исти тај дом 1995. године градске власти су преименовале у Хрватски дом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
