СПЦ у одбрани вјерских права у Црној Гори

Свети Синод истиче да је против приједлога Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, којим представници власти у Црној Гори желе да од митрополије и епархија СПЦ насилно одузму цркве и манастире и њихову имовину и чијим одредбама би се укинуло неотуђиво право сваког појединца на слободу вјероисповјести и савјести.

"Имајући у виду какве све могу бити последице усвајања једног таквог Закона, апелујемо на посланике у Скупштини Црне Горе да послушају глас јерархије и верних наше Свете Цркве, који је недвосмислено и јасно изражен на два црквено-народна сабора, и не гласају за овај предлог", поручио је Свети Синод СПЦ.

Истовремено, Свети Синод је подржао иницијативу коју је митрополит црногорско-приморски Амфилохије упутио Законодавном одбору и Скупштини Црне Горе да предложени закон буде повучен из процедуре, чиме би се створили услови да се припреми нови, који би био у складу са стандардима савремених демократских држава и прихватљив за СПЦ.

"Свети архијерејски Синод СПЦ овим путем упућује подршку архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу епархијâ: црногорско-приморске, будимљанско-никшићке, милешевске и захумско-херцеговачке, да, ободрени силом Духа Светога и молитвеним заступништвом светих из рода нашега, наставе одбрану својих верских права у Црној Гори", наводи се у саопштењу.

Све је почело 2015, а могло би имати и домино ефекат

На седници Законодавног одбора скупштине Црне Горе прошао владин Предлог закона о вјероисповести, који је изазвао оштре реакције дијела јавности и СПЦ.

Суштина закона је, подсјећа "Блиц", да се одузме имовина Митрополији СПЦ, али и наметне поновно регистровање свих цркава, чиме би се избрисао континуитет постојања Српске цркве на простору Црне Горе.

Предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу су се, наводи даље "Блиц", писмима обратили најзначајнији црквени субјекти, патријаршије цариградска и московска, као и папа Фрањо, али је процес који води ка административном потирању СПЦ настављен.

Чињеница је да и у случају стварања такозване Црногорске православне цркве, она не би добила зелено свијетло односно аутокефалност, што је цариградски патријарх Вартоломеј јасно поручио у неколико наврата.

Против тог закона је била и Венецијанска комисија, која је имала значајне примједбе на поменути закон.

Све је почело Нацртом закона о слободи вјероисповести из 2015. године. Тада је закон пропао због озбиљних правних недостатака. Одбила га је Венецијанска комисија и тражила исправке, подсјећа даље "Блиц".

У међувремену када год је режим у Подгорици покушао да издејствује закон услиједили су протести. Влада Црне Горе изашла је изнова са новом верзијом закона, али је љетос Венецијанска комисија и на најновију верзију имала примједбе.

Такође, режим у Подгорици оглушио се на све сугестије релеватних европских тијела. Измјене које су направљене су козметичке, а суштина закона која је у тачкама које се односе на имовину и то имовину Митрополије СПЦ, остала је непромијењена, истиче "Блиц" и наводи да постаје јасно да је власништво и укидање континуитета вјерских заједница и Цркава као правног лица, једино због чега је закон и писан.

А та одредба на којој режим у Подгорици инсистира гласи: "Сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, биће препознати као државна имовина."

Овај приједлог закона такође није прошао адекватну јавну расправу нити неопходне консултације.

Приједлог закона не представља текст који је усаглашен са европским стандардима о слободи вјероисповести, а који су садржани у смјерницама ОЕБС. Није усаглашен ни са европском конвенцијом о људским правима нити са мишљењем Венецијанске комисије од 24. јуна ове годинем, истиче "Блиц".

Такође је у радикалној супротности и са Уставом ЦГ. Најспорнија одредба у овом контексту је што би "у евентуалној примјени закона вјерске заједнице користиле објекте који су у државној својини, или би државни органи одлучивали о коришћењу или некоришћењу вјерских објеката и земљишта. То је супротно уставном начелу одвојености државе и вјерских заједница, као и принципу равноправности вјерских заједница".

Његов циљ је да прекине стечени правни субјективитет црквама и вјерским заједницама, да би оне морале накнадно да се евидентирају и изнова оснују и код Министарства за људска и мањинска права.

"Приједлог закона је усмерен на то да се у адхок поступку, који је по свему дискриминаторан, изврши препис црквене имовине са вијековног власника - Цркве на државу, која власник, међутим, никада није била, закључује "Блиц" и додаје да је коначни циљ овог предлога закона да се у потпуности онемогући и на статистичку грешку сведе имовина СПЦ и Митролиполије.

Овај закон, уколико прође скупштину у Подгорици, опасност је и за српске храмове на Косову и Метохији, јер и тамошња власт може једноставно искористити овај примјер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.