Служен помен за српске жртве из пожешке котлине

Његово преосвештенство епископ славонско-пакрачки Јован служио је парастос за за све жртве овог злочина у коме је убијено више дестетина српских цивила у јесен 1991. године.

Осим представника СНВ-а и Самосталне демократске српске странке /СДСС/, вијенце су положили и убијенима се поклонили и представници антифашистичких удружења са подручја Пожешко-славонске жупаније.

“Јесен 1991. била је страшна. И за Хрвате и за Србе. Страхоте Хрвата прешле су у свенационалну службену причу. Страхоте Срба или се тешко пробијају у ту причу или остају непознате”, изјавио је Милорад Пуповац, предсједник Српског народно вијећа током комеморације у Јеминовцу.

Он је рекао да је Српски демократски форум 2010. године поднио кривичну пријаву против пет особа које су биле на одговорним позицијама цивилне и војне власти због убиства више од 40 цивила.

“Можда ће неко рећи да држава са овим није имала ништа и да се ради све да се утврди судбина несталих, а одговорни да буду приведени правди. Можда ће рећи, али у овом случају ни то не говори. О овоме се ћути. Као да је ријеч о ничијим селима и ничијим људима. Што се више о овом и о другим сличним мјестима ћути јача потреба да се ћутање прекине”, истакао је Пуповац.

Веран Матић, специјални изасланик предсједника Србије за рјешавање питања несталих са Хрватском, нагласио је да ови догађаји у 26 села Пожешке котлине имају и карактер првог етничког чишћења на просторима бивше Југославије, саопштено је из СНВ-а.

“Када говорима о несталима у овом случају имамо типично заташкавање на дјелу. Чињеница да за готово половина несталих нема референтних узорака према којима би се идентификовала тијела довољно говори о томе да постоји смишљена намјера да се никада не догоди разоткривање судбине несталих”, рекао је Матић на комеморацији.

У октобру 1991. године Кризни штаб општине Славонска Пожега донио је наредбу о евакуацији 26 села са више од 2.000 становника, а односила се само на села са већинским српским становништвом.

Наредбом су била обухваћена мјеста у подножју Псуња и Папука - Облаковац, Вучјак Чечавски, Јеминовац, Шњегавић, Чечавац, Копривна, Расна, Пасиковци, Кујник, Орљавац, Црљенци, Слобоштина, Миливојевци, Подсреће, Вранић, Њежић, Пожешки Марковац, Клиса, Оздаковци, Пољанска, Кантровци, Горњи Врховци, Лучинци, Ољаси, Смољановци и Рушевац.

Обавеза евакуације се није односила на већински хрватска села која се налазе на истом подручју.

Наредба српским цивилима правдана је потребом “заштите становништва од борбеног дјеловања ЈНА и српских паравојних формација”.

Дан након наредбе започела је војна операција “чишћења терена” коју су водиле јединице Хрватске војске /ХВ/ са подручја Пожеге и Нове Градишке.

Супротно најављеној намјери заштите становништва, операција је укључивала систематско спаљивање већине стамбених објеката у селима раније насељенима српским становништвом, што је онемогућило повратак избјеглима не само непосредно након операције, него и у наредним деценијама.

Више десетина “неевакуисаних” Срба убијено је у селима Вучјак Чечавски, Шњегавић, Рушевац, Чечавац, Ољаси и Оздаковци, а поименично је пописана 41 жртва.

Више од половине убијених биле су жене, као и особе старије животне доби.

Тринаест тијела је пронађено 2000. године, али углавном нису идентификована. Остале жртве званично се воде као нестала лица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.