Словенији три четвртине Пиранског залива

Танјуг
Словенији три четвртине Пиранског залива

Загреб, Љубљана - Словенија је добила три четвртине Пиранског залива, није добила излаз у међународне воде, али јесте пролаз кроз дио хрватског мора, одлучио је Арбитражни суд.

Такође, Словенија је добила и слободан пролаз кроз дио хрватског мора ка међународним водама.

Коридор до међународних вода је широк око 2,5 наутичке миље и према ријечима суда словеначки бродови и авиони имаће сву слободу проласка кроз хрватско подручје.

Арбитражни суд у Хагу је навео и да је копнена граница Словеније и Хрватске већином неспорна.

Хрватска власт и опозиција уочи објављивања одлуке били су јединствени су у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску "мртво слово на папиру" и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин рјешавања територијалног спора везаног за морску границу.

Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати. Читање одлуке Арбитражног суда почело је спорним мјестима на северној хрватско-словенској граници.

Предсједник Суда Жилбер Гијом рекао је да линија разграничења треба да споји крај копнене границе на ушћу ријеке Драгоње до тачке на крају Пиранског залива који је троструко на већој удаљености од Рта Мадона.

Ово рјешење је на трагу споразума Дрновшек-Рачан из 2001. од којега је бивши хрватски премијер одустао јер није имао подршку у Сабору.

Тим споразумом је било предвиђено да Словенија добије око три четвртине Пиранског залива и преко посебног коридора контакт с отвореним морем, с тим што би Хрватска у једном троуглу задржала морску границу с Италијом. Коридор би био дио међународног мора и ниједна држава у њему не би имала суверена права.

Читању одлуке у судници присуствује шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец док представници Хрватске нису присутни, у складу са одлуком Хрватског сабора из јула 2015. о повлачењу из арбитраже због "тешке повреде арбитражног поступка".

Хрватски сабор је тада Словенији предложио да почну преговори о алтернативном рјешавању спора, пошто је оцјењено да је арбитражни процес неповјратно компромитован када је откривено да су се словеначки представник у арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког Министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија.

И Секолец и Дреник су се послије тога повукли а Хрватска је изашла из арбитраже позивајући се на члан 60. Бечке конвенције који допушта развргнуће споразума у случају његове "тешке повреде".

За разлику од копнених, границе на мору између југословенских република нису биле одређене, па је то послије осамостаљења био главни проблем у односима Словеније и Хрватске.

За Љубљану је у том спору кључно питање граница у Пиранском заливу и могућност директног контакта Словеније с отвореним морем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана