Словенија: Уклоњено близу двије тоне неексплодираних убојних средстава у близини пожара

Анадолија
Foto: Агенције

ЉУБЉАНА- У Словенији је од почетка пожара уклоњено око 300 комада неексплодираних убојних средстава. Надлежни упозоравају да граната која се запали може да "куха" пола сата прије него експлодира.

Припадници Државне јединице за заштиту неексплодираних убојних средстава су од почетка пожара на Красу безбједно уклонили око 300 неексплодираних убојних средстава, укупно близу двије тоне.

Њихови припадници од почетка пожара непрекидно уклањају неексплодирана убојна средства изван пожаришта или на његовој ивици, саопштено је из Управе за заштиту и спашавање Републике Словеније.

Они су у уторак и сриједу уклоњени и на самом пожаришту, како би се осигурала сигурност ватрогасних јединица приликом гашења тињајућих остатака пожара.

"Од почетка пожара безбједно је уклоњено више од 260 комада из Првог свјетског рата, што износи тону и 600 килограма", објаснили су за ММC из Управе Републике Словеније за заштиту и спашавање.

Тада су у сриједу припадници DEvNUS-a са сјеверног приморја извијестили да су са подручја пожаришта у општинама Мирен - Костањевица и Ренче –-Вогрско уклонили још 38 комада неексплодираних убојних средстава, укупно 140 килограма.

"Опасни предмети су аустријског, италијанског и француског поријекла из периода Првог свјетског рата", објашњавају.

Додају да су их припадници DEvNUS-a чували на сигурном у одговарајућем магацину до уништења.

"Неексплодирана убојна средства се активирају у зависности од врсте средства и његовог стања и оштећења", наводе.

У случају директног излагања ватри, покрећу се на температури између 200 и 300 степени Целзијуса. Када дође вријеме за санацију мјеста опекотина, чланови DEvNUS-a ће такође користити различите врсте детектора метала како би прегледали подручје и уклонили сва пронађена неексплодирана убојна средства.

"Због величине пожара санација ће се вјероватно обавити до краја ове године", појашњавају из управе.

Од краја маја 1915. до краја октобра 1917. аустроугарска и италијанска војска сукобиле су се на Сочком фронту у 12 офанзива. Фронт је прешао и подручје данашњег пожара, а највеће борбе су се одвијале управо на Красу, и то 1916. и 1917. године, објаснио је Јака Фили, кустос Музеја Кобари. На овом подручју остао је велики број муниције, углавном граната, мина и ручних бомби. Већина оружја била је италијанског и аустроугарског поријекла, али су Италијани користили и британске и француске топове и нешто пријератних њемачких, а Аустријанци су осим својих користили и њемачке топове.

Опасност од неексплодираних мина, бомби и граната зависи од њихове величине.

"Али и најмањи је смртоносан“, каже Фили.

Истовремено, додаје да су највеће опасне за веома широк простор.

"Најтеже гранате биле су тешке више од 500 килограма, а садржавале су око 60 килограма експлозива", наводи Фили.

Пожар на Красу био је још тежи због великог броја неексплодираних убојних средстава. "Проблем је што граната која се запали не експлодира одмах. Прије него што експлодира, 'куха' се и експлодира са закашњењем које може трајати и више од пола сата", додаје Фили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана