Словенија тражи цијели Пирански залив
Љубљана - Словеначка Влада покушала је да потврди кључни документ о арбитражи, али без успјеха, јер поједини министри сматрају да Словенија треба од арбитражног суда тражити да јој припадне цијела територија историјске општине Пиран, који укључује цијели Пирански залив, све до Савудрије, објавио је словеначки лист "Дело".
Према писању "Дела", заговарање ирационалних захтјева на арбитражном суду могло би заправо бити опасно за саму Словенију. Таква промјена, практично у тренутку предаје меморандума, међу више угледних словеначких правних стручњака проузроковала је велико изненађење.
То би била непотребна и непримјерена одлука, сматра један од тих стручњака, који је желио да остане анониман. Стручњак којег "Дело" није именовало, појаснио је да се чини да су словеначки политичари заборавили да на арбитражном суду нема више мјеста за преговоре, него се правним аргументима мора доказати гдје је била граница 25. јуна 1991. године, а неозбиљан приступ би могао угрозити правну аргументацију словеначког тима.
Коначни садржај документа о арбитражи сљедеће седмице, према ријечима словеначког премијера Јанеза Јанше, требало би да потврде Влада, Одбор за спољну политику, па и сам Државни парламент.
"Јутарњи лист" преноси да се ситуација са арбитражом о питању границе почела компликовати иако ту Словенија више не може блокирати Хрватску нити било шта захтијевати, него само изложити своје аргументе и надати се да би их арбитри могли усвојити.
Хрватски медији преносе да, иако је до јуче био спреман да заратује са Хрватском, сада су Јанши добробит Хрватске и њен улазак у ЕУ постали један од главних аргумената, зашто не може одступити. Иако су га у сриједу увече напустили главни коалициони партнери из Грађанске листе, коју води предсједник Државног парламента Грегор Вирант, и иако је његова влада изгубила већину у парламенту, Јанша је рекао да неће тражити гласање о повјерењу, јер би то довело до пријевремених избора, при чему се не би могао ратификовати уговор о приступању између Хрватске и ЕУ, а ратификација би постала и главна тема кампање, што Јанша не жели.
Прва пресуда
Општински суд у Загребу донио је прву пресуду према којој Љубљанска банка и Нова љубљанска банка треба да врате Хрватској 254 евра плус затезне камате. Иако је ријеч о малом износу, ова неправоснажна пресуда могла би отворити нову страницу у правној пракси, јер су судови годинама одбијали хрватске тужбе против Љубљанске банке и Нове љубљанске банке, пише "Јутарњи лист". Лист наводи да су Љубљанска банка и Нова љубљанска банка тврдиле да би дуг требало да врати Народна банка Југославије у склопу сукцесије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
