Словенија: Један љекар, смрад, страх и пендреци

Два највећа дневника сагласна су у оцјени да такозвана "регистрација" избјеглица која се тумачи поштовањем шенгенских прописа нема смисла, јер се ионако ослања на податке које дају избјеглице пошто немају докумената.

Како наводе, региструје се само дио пристиглих, а сви се ионако упућују у избјегличке центре и према Аустрији.

Новинар Дела који је посјетио избјеглички центар у Добови, односно просторе некадашње текстилне фабрике у коју се доводе хиљаде уморних и преплашених људи, како преноси агенција Хина, тврди да у неким аспектима може да се сложи с оцијеном једне словеначке активисткиње која је премијеру Мири Церару Добову описала као "концентрациони логор".

Жене које је довезао воз Хрватских жељезница нису успјеле током вожње да оду у тоалет и морају да чекају хоће ли имати срећу у словеначком возу јер је и прихватни центар без тоалета.

Осим тога, само један љекар требало би да прегледа неколико хиљада људи, хране је премало, као и хуманитарних радника и активиста, а разлог су и бирократски поступци јер свако ко жели да се укључи у давање помоћи мора ићи у Љубљану како би добио писмену дозволу, описује новинар Дела.

"Истина је да стање подсјећа на концентрациони логор. У хали некадашње фабрике текстила нема тоалета нити мјеста гдје би се људи умили, а због несносног смрада радије спавају на отвореном. Гурају се кад се дијели храна јер се боје да не остану без ње. Али највећи је проблем распад система. Војска би могла осигурати да се постави пољска кухиња како би појели нешто топло, а овако им при наглом одласку из врећица падају нагомилане рибље конзерве и остала храна, што шири стереотипе како нису гладни", додаје се у тексту.

Што се тиче поступака полиције, лист, како преноси Хина, наводи да је и она нервозна јер им смјене трају и по 12 сати или дуже, али да то није оправдање што је међу полицајцима "доста оних" који наглас изричу "безобразне ксенофобне опаске" и који нису вредни униформе коју носе јер срамоте државу.

Новинарка Дневника описује стање у новом прихватном центру уз границу с Хрватском у којем бројни полицајци под специјалном опремом и с оружјем чувају више хиљада избјеглица унутар ограђеног простора.

"По ваздуху машу пендрецима као упозорење, док уморни преводилац мегафоном позива људе да буду стрпљиви јер ће сви доћи на ред за транспорт. Он говори да аутобуси управо долазе, али то је лаж јер аутобуса као и иначе има премало, па нервоза јача", описује новинарка Дневника психозу која се због чекања шири међу избјеглицама и полицајцима који их чувају.

У тренуцима кад се напетост шири, полицајци пендрецима ударају по огради, избјеглице вичу "Желимо ићи", а камп се повремено претвара у мјесто гдје у стампеду неки падају по поду, док гомила иде преко њих.

"Овај је чудом преживио, али је само питање времена кад ће доћи до прве смртне жртве", рекао је један од полицајаца након што је гомила прегазила млађег мушкарца који је био пун модрица и у несвијесном стању након једног таквог гурања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.