Бура због цијена на јадранској обали: "Што је прије било 50 куна сада је 50 евра”

Г.С.
Бура због цијена на јадранској обали: "Што је прије било 50 куна сада је 50 евра”

Хрватска обала постаје синоним за луксуз, а цијенe хране и пића изазивају праву буру међу туристима, али и мјештанима.

Редакција "Слободне Далмације" је готово свакодневно затрпана порукама, које су најчешће поткријепљене фотографијама, како су цијене хране и пића на обали и острвима одлетјеле у небо, посебно у угоститељским објектима.

Због тога су новинари провјерили може ли се у Дубровнику преживјети дан са 100 евра и утврдили су да се не може, а туристи су коментарасали да је под Срђем још и добро, јер је Хвар, како су утврдили, вјеројатно најскупљи на свијету. Да је тако, баш и није, али када знамо да се за килограм трешања почетком сезоне издвајало готово 10 евра, а за лежаљку 40 евра, онда ствари постају пуно јасније.

Елитна промоција, без цијена

На сајтовима и друштвеним мрежама може се видјети пуно тога о понуди појединих ресторана на Хвару, наравно без цијена, па би се о коректности такве “презентације” могло итекако разговарати. Репортери су провјерили стање на терену и сазнали да се порција печених лигњи нуди по цијени од 32 до 35 евра, печена јагњетина од 26 до 35 евра, а мијешана пица између 13 и 14 евра. Пола литре пива продаје се за седам до осам евра, (не)газирани сокови од четири до пет евра, а два децилитра вина од седам до 10, па чак и 14 евра, зависно о којем се вину и сорти ради. Дакле, цијене су заиста отишле у небо.

Поглед на дио понуде из 2021. године говори да су се лигње на жару нудили за само од 75 до 85 куна, дакле од 10 до нешто више од 11 евра, а сада 200 одсто више...

Кугла сладоледа у Хвару тренутно кошта од два до три и по евра. Ако пожелите комад пице, онако “набрзака”, платићете то и до осам евра, а острвом кружи прича да је неки дан у граду младић дошао по џамбо пицу у једну од тамошњих пекара.

Радницама је то било помало чудно па су га два-три пута питале је ли заиста жели ту пицу, што је он упорно потврђивао, међутим, када му је испостављен рачун на 80 евра, готово је пао у несвијест и желио одустати, али ствар је већ била готова – морао се с тим помирити.

Лежаљке од “само” 20 евра

На Пакленим отоцима пронашли су ресторане који имају доњу границу “градских” цијена, иако ни то није правило. С друге стране, у ували надомак Хвара постоји квалитетан ресторан који нема печене лигње, ни јагњетину, али се код њих може појести одлична паста са шкампима за 16 евра, хамбургер за 14 евра... А у граду се исто јело продаје по 19 евра.

Што се пића тиче, коктели су у тој ували по 11 евра, а у граду од 13 до 24 евра, пола литре пива је пет евра, сокови иду по четири евра, а два “деци” вина за три и по евра. За хварске прилике то је права мизерија, а шта тек рећи за дрвене лежаљке, које се на плажи нуде за “само” 20 евра? Многи се питају је ли Хрватска заиста достигла грчки Миконос и зашто су те цијене постале једноставно неподношљиве чак и за странце, а камоли за домаће људе и госте. Власници ресторана се жале да им је Жупанија сплитско-далматинска енормно повећала концесијске накнаде, узимају им још седам одсто, а Град Хвар три одсто од (пријављеног) промета.

Ту су још и ПДВ те друга давања држави и локалној власти, конобара је тешко наћи испод 1.500 евра мјесечне плате, а кувари траже 3.000 евра, понегдје и више. Скочиле су и цијене многих намирница, наводно је и риба (пре)скупа већ у набавци, па су новинари код професионалног рибара провјерили шта се и за колико на Хвару продаје.

Најквалитетнија врста бијеле рибе је око 34 евра, хоботница и сипе 16 евра, лигње од 20 до 25 евра, а шкампи се продају по 35 до 40 евра. Међутим, када посматрамо јесу ли цијене у ресторанима објективне, свакако треба узети у обзир и поменуте трошкове који настају у процесу рада.

Прве трешање на Хвару су се продавале по готово 10 евра за килограм, а цијена истог воћа уз Јадранску магистралу код Опузена била је - пет евра. Новинари су провјерили и цијене инстант капућина на три различита продајна мјеста – у једној трговини се продавао по 29 куна, у другој по 26 куна, а у трећој по 19 куна.

То се, додуше, односи на средњи дио острва, гдје су и ресторанске услуге поприлично јефтиније, јер се град Хвар очигледно сматра туристичком метрополом која држи до себе.

Завирили су у локал у Јелси, у њему се лигње на жару продају по 21 евро, а јагњетина са жара по 23 евра. Ако пожелите пола литре пива, то ће вас коштати 4,30 евра, сокове ћете платити по 3,60 евра, док се два децилитра вина могу попити за четири до четири и по евра.

Према томе, ономе коме је стало, може проћи донекле јефтиније ако се потруди. На примјер, други јелшански ресторан нуди исто јело по 10 евра, пола литре пива је три евра, а два “деци” вина би била три евра.  Добро су и прошли, јер би их то у Хвару коштало готово 12 евра више.

Док су новинари истраживали ову причу, случајни пролазник, који посљедњих година живи и ради у Њемачкој, каже да су “добро замијенили куну у евро”. Оно што је прије коштало 50 куна, сада запада и до 50 евра. Њемачка је јефтинија од Хрватске, а велики трговачки ланци прије сезоне повећавају цијене артикала.

Након завршетка љета их врло тешко или никако не враћају назад. Многи кажу да је то због трошкова превоза, па се питају зашто Влада не би напокон изједначила цијене трајектних карата с цијеном путарине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана