Симболи усташа постају национална обиљежја
Загреб - Усташки поздрав "За дом спремни!" све мање је контроверзан за хрватско друштво и институције и све више је у дневној употреби без икаквих санкција.
Пјевачу Марку Перковићу Томпсону, музичкој икони деснице и заговорнику усташког сентимента, забрањен је концерт било гдје ван Хрватске, укључујући и ЕУ, осим у већинским хрватским кантонима у Федерацији БиХ.
Међутим, на концерту Томпсона одржаном у суботу у Нуштру поново се чуо усташки поздрав "За дом спремни!".
Као и увијек, Томпсон је своју пјесму "Чавоглаве" почео позивом "За дом", а публика је углас узвратила "Спремни!".
Вуковарско-сремска полицијска управа није поднијела никакве пријаве због тога, уз образложење да "нису утврђени елементи који захтијевају поступање полиције".
Недавно је и Координација ветеранских и страдалничких удружења "домовинског рата" Сплита и Сплитско-далматинске жупаније саопштила да је поздрав "За дом спремни!" - "чист као суза".
Они тврде да под њим "нису прогањани људи по вјерској, расној или националној основи нити је било који припадник Хрватских одбрамбених снага оптужен за ратни злочин у Хрватској или БиХ".
Штавише, они наводе да се изједначавањем тог поздрава са усташким поздравом покушава "криминализовати домовински рат и нарушити част и достојанство свих оних који су га часно носили".
Ово удружење наводи да су у усташкој Независној Држави Хрватској кориштена и нека друга хрватска државна обиљежја, која се користе и данас.
Грб на застави, химна "Лијепа наша", назив новца и тада је био куна, а били су исти називи војних јединица и војних чинова као и данас. Наводно, не могу се сви ови симболи доводити у везу са усташким режимом.
Тако је вишегодишња упорна употреба усташких симбола, које је често форсирала и сама власт, довела до већинског убјеђења у хрватској јавности да су то "патриотски симболи".
Истовремено, негирање злочина геноцида усташа над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској и негирање јасеновачког логора и бројних јама у којима су људи убијани - постало је опште мјесто у хрватском друштву, које се не обазире на повремене педагошке "пацке" западних медија.
Усташки ресентимент и симболи данас су сасвим нормална појава у Хрватској, уосталом, пред јасеновачким логором и даље стоји табла за усташким поздравом "За дом спремни!", коју хрватски државни органи нису смјели или нису хтјели да уклоне.
И једно и друго довољно говори о васкрснућу усташке идеје кроз симболе и реторику, који су много више од пуких ријечи и увијек представљају врсту идеолошког манифеста неког друштва.
Док се у Аустрији улања и кућа у којој је рођен нацистички идеолог и злочинац Адолф Хитлер, у Хрватској се праве филмови који заговарају тезу да у Јасеновцу нико није убијан, сем "Хрвата родољуба, које су прогонили
комунисти".
Такви филмови се награђују, док остварења типа "Крв и пепео Јасеновца" или "Тестамент" угледног хрватског, екс-југословенског и европског режисера Лордана Зафрановића не могу бити приказани на јавном сервису Хрватске ни деценијама након што су снимљени.
Усташа формално више нема, али њихов дух и идеје поново се враћају кроз свакодневну реторику великог дијела друштва који је одрастао на неоусташком сентименту и на Томпсоновим "дернецима".
Тако су "Максови месари" /Вјекослав Макс Лубурић усташки командант Јасеновца/ из усташке "буднице" престали бити кољачи дјеце и цивила и постали дио историјског насљеђа нације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
