Русија Хрватској: Дали смо С-300 пред Олују, гдје су ракете? Јосиповић: То је војна тајна

Агенције
Русија Хрватској: Дали смо С-300 пред Олују, гдје су ракете? Јосиповић: То је војна тајна

Загреб - Русија поново притиска Хрватску преко амбасадора Анвара Азимова, овог пута због набавке оружја из Русије током рата деведесетих, пише "Вечерњи лист".

Како се наводи у тексту, Азимов је прије два мјесеца жестоко притиснуо хрватску владу најавом хаоса у Агрокору, а сада је у амбасаду на разговор позвао трговца оружјем Звонка Зубака, који је током рата у СФРЈ био у компанији која је "била главни снабдјевач Хрватске оружјем".

Азимов је затражио попис свег наоружања које је стигло преко Русије до Хрватске од 1992. до 1997. године.

"Азимов се, наиме, очигледно и даље љути на Хрватску, њену геополитичку опредјељеност, а не одговара му сада, чини се, ни начин на који хрватски премијер Андреј Пленковић рјешава проблем Агрокора, за рјешавање ког су јако заинтересоване и двије руске државне банке", наводи новинар Вечерњег Давор Иванковић.

Како се наводи, Азимов је рекао да је "Русија разочарана понашањем Хрватске" и да би их требало подсјетити ко их је у вријеме ембарга "наоружавао и спасавао".

"Очигледно је да Русија зна шта је тих година испоручивала зараћеној Хрватској, али им је требала и додатна потврда. У попису, који је у посједу Вечерњег листа, наводе се велике количине наоружања, а на попису је и познати ракетни систем С-300 ПМУ, који је дијелом био испоручен Републици Хрватској уочи Олује и и који је потом био послужио као психолошка кочница ваздушним снагама СРЈ да их одврати од интервенције током Олује", наводи се.

Систем С-300, према тврдњама Зубака, никада није отплаћен, па се још од 2001. године води судски процес којим се траже исплата, поврат или нагодба.

Како наводи "Вечерњи", све хрватске владе су од процеса "бјежале", али би та ноншалантност сада могла да закомпликује живот Хрватској.

"Јавна је тајна да је систем, чини се, 2004. године отишао из Хрватске и да је дат на увид најзаинтересованијима - САД и Израелу. Како није било чврстих потврда, Русија се годинама правила да је се то не тиче. Ипак, сада, барем како се може прочитати из потеза Азимова, Русија би одједном могла да постане заинтересована да постави питање - гдје се налази ракетни систем који смо вам испоручили?", наводи се у тексту.

Како се закључује, Азимов јесте покренуо акцију, која би могла да буде нови притисак Русије, али ће о свему одлучити "централа у Москви".

Јосиповић: Знам шта је било са С-300, али је војна тајна

Бивши предсједник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да руски амбасадор жели само да подсјети Хрватску на то да је Русија "помагала хрватску одбрану".

Како је рекао, Русија помогла "хрватску борбу за независност, и то не само оружјем".

Он је то изјавио поводом медијских написа да је амбасадор руске федерације у Хрватској позвао на разговор хрватског бизнисмена који се бави трговином оружја, како би га питао гдје су нестале ракете из система С-300 који је Русија испоручила Хрватској.

Јосиповић за "Вечерњи лист" није желио да износи детаље о ракетном наоружању, а на питање да ли је сво оружје испоручено Хрватској и гдје се налази, он је објаснио да као бивши предсједник има доста сазнања о цијелој причи, али да се ради о државној и војној тајни о којима не може да говори.

"Испорука оружја није једино чиме нас је Русија помогла. Желе показати да нам Русија није непријатељ и да су погрешне тезе како је увијек а приори уз Србију коју дио политике и јавности сматра трајним непријатељем. Хрватска јесте чланица ЕУ и НАТО-а и ту нам је мјесто. Али Хрватска не би требала никога унапред и трајно сматрати непријатељем, посебно не Русију која је земља с великим привредним и културним потенцијалом", рекао је Јосиповић за "Вечерњи лист".

Упитан да ли је то нови притисак на Хрватску и да ли ће Руси остати још заинтересованији за причу о ракетном наоружању, Јосиповић је казао да је потпуно разумљиво да земља, чије су банке дале огромне кредите Агрокору, има интерес да се у поступку санације те фирме не третира као непријатељ.

Према његовим ријечима, повраћај новца који очекују је легитиман и у обостраном је интересу да се то догоди што мање болно, да се не изгубе радна мјеста и послови, као и да не дође до домино ефекта са последицама на цјелокупну хрватску поривреду.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана