Ријетка сјећања на празник земље "од Вардара до Триглава"

Годинама уназад чланови грађанског Удружења „Јосип Броз Тито" на овај начин обиљежавају датум значајан у историји некадашње заједничке државе народа Балкана.  Фотографије са Титовим ликом, пропраћене македонским заставама, као и борбене пјесме против фашистичког окупатора у Другом свјетском рату, декор је који је могао да се види и чује у каравану возила који је шетао улицама Кочана.

- Ми смо једино активно македонско удружење које на овај начин обиљежава дан када је одржано друго засједање АВНОЈ-а, а то је рођендан бивше заједничке државе. Овај датум има посебан значај за нас, јер су тада остварени идеали свих наших револуционара, а македонска нација је коначно добила признање за своје постојање. Потврда да је 29. новембар велика историјска прекретница је да му слична удружења у Словенији, Хрватској и другим бившим југословенским републикама дају много већи значај него код нас, иако је Македонија тог дана добила државност, а данас живимо тај континуитет - истакао је предсједник Удружења „Јосип Броз Тито" Трајан Трендов.

Док се улицама кретао дефиле возила, грађани су били помало изненађени јер су старији заборавили, а млађи ни не знају за значај некада највећег државног празника.

Удружење грађана „Јосип Броз Тито" обиљежава све значајне датуме везане за историју бивше Југославије, а у протеклом периоду организовало је и више хуманитарних акција за прикупљање одјеће и хране, као и за добровољно давање крви.

На данашњи дан 29. новембра 1943. године, на другом засједању АВНОЈ-а, постављени су темељи нове државе Југославије, да би истог дана 1946. године у Београду била проглашена ФНРЈ.

Стари Скопљанци и југоносталгичари са посебним емоцијама памте овај датум. - "Данас кад постанем пионир" ...чуо се глас хиљада младих и дјечјих осмијеха, дјеца обучена у бијеле кошуље, са црвеним марамама везаним око врата и плавим "титовкама" на главама у школама и домовима ЈНА полагали су свечане заклетве да ће ићи путем друга Тита и бити поштени, искрени, вјерни пионири земљи која се зове Југославија..." - присјетио се је старији становник Скопља.

Дан Републике, 29. новембар у СФРЈ обиљежавао се као државни празник и био је повод за дружење, нерадне дане, школске приредбе, црвене мараме првака и "свињокољ".

Некадашњег Дана Републике присјетили су се и тек понеки реигионални медиј, попут подгоричког портала ЦдМ. Празник, међутим, није преживио распад СФРЈ ни у једној републици некадашње заједничке државе осим у Србији, гдје је укинут тек 2002. одлуком Вијећа грађана Савезне скупштине СРЈ, док је Црна Гора , која је била саставни дио тадашње државе "одустала" од званичног празновања неколико година раније.

Ратна разарања "оштетила" су и сјећања и емоције, остали су само југоностралгичари на свим просторима некада велике државе "од Вардара до Триглава", а ни њих није много. У прилог причи о рођендану који се више не слави је и сјећање младих, али довољно старих да памте школске приредбе организоване на Дан Републике, окупљања пријатеља "од југа до сјевера" домовине Југословена...

"На данашњи дан, негдје тамо у босанским врлетима, настали су темељи једне данас покојне земље, углавном мрске свим својим народима и народностима", пише данас хрватски портал Лупига, уз одломак из књиге "Револуционарни рат", револуционара и комунистичког дисидента Милована Ђиласа. У том се одломку Ђидо, који је 1953. године дошао у сукоб с Партијом, присјећа дана када је донесена одлука о стварању Федеративне Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.