Рестаурирани документ доказује да је ћирилица у Вуковару од 17. вијека
НОВИ САД - У Архиву Војводине у Новом Саду завршена је рестаурација “Зборника исправа православне општине вуковарске из 18. века”, која доказује да су Срби донијели ћирилицу у Вуковар најкасније 1690. године са патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем.
Зборник је власништво Саборне цркве Светог Николе у Вуковару, подигнуте тридесетих година 18. вијека на мјесту претходног храма саграђеног у години Велике српске сеобе.
Црква је страдала у многим ратовима, а највише у оном деведесетих година прошлог вијека, па се заједно са многим другим драгоцјеним списима и Зборнику изгубио траг.
Прије четири године Зборник је на тавану вуковарског Српског дома, уништеног у рату прије три деценије, пронашао протојереј-ставрофор Саша Кузмановић.
У Зборнику, који има 48 страница, на првој пише да је Главна скупштина Православне црквено-школске општине Вуковар повјерила краљевском јавном биљежнику Ристи Михајловићу да издвоји значајније документе, а он је касније наложио да се они повежу у књигу ради лакшег чувања.
Ту је и посланица митрополита Викентија Јовановића из 1732. године, што је уједно и најстарији спис Зборника, а затим и факти о општинским прописима, тужбе, посланице, споменице. Најмлађи документ је из 1894. године.
Директор новосадског архива Небојша Кузмановић јесенас је празној библиотеци Српског дома, чија комплетна обнова још није окончана, поклонио 1.000 књига - половину из личне, а половину из библиотеке институције којом руководи, преносе Вечерње новости.
- У другим архивима у Србији и у окружењу десетина људи су стручњаци, али огроман број докумената треба заштитити. Архив Војводине развио је своју конзерваторску службу, а наша обавеза је да на том плану помогнемо и нашим сународницима у региону - појаснио је Кузмановић овај рестаураторски подухват.
Конзерватори Маја Јокмановић и Вишња Николић су око два мјесеца “у живот враћале” оштећене странице.
Највећи проблем представљала је растворљивост мастила, па многи документи нису могли да буду подвргнути “мокрим поступцима” због могућег разливања текста.
Оне су рекле да је књига сада поново увезана и да захтијева одређен начин чувања, наводећи да би најупутније било да се Зборник на кориштење да у дигиталној форми јер свако листање може да направи нови проблем.
Светоникољском храму биће предати оригинал и копија. У дигиталном облику биће доступан и на другим језицима, а промоција овог драгоцјеног документа у плану је до краја фебруара у новосадском Архиву Војводине.
Презентацију у Вуковару, чак и у случају по Србе повољних резултата пописа, није реално очекивати јер још од 2015. године власт у граду на Вуки не дозвољава званичну употребу српског језика и писма.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
