Разбијају стереотипе: И дјевојке уче за ауто-механичаре
ДЕЛНИЦЕ - Делничка школа поносно истиче и необичност свог разреда ауто-механичара, гдје се међу осам ученика од прије двије године налазе чак три дјевојке: Патриција Вуковић (Делнице), Мануела Видас (Бенковац Фужински) и Валентина Марић (Фужине), а ове године исти смјер уписала је Валентинина сестра Кармела.
То су младе дјевојке које знају што хоће, имају јасно изражене ставове, добро уче, а још боље су на пракси.
"Јако су добре, педантне, у техничком цртању чак и боље од момака, а ми угодно изненађени што након сигурно 50 година, колико смјер постоји, први пут у њему имамо цуре", истиче директор школе Слађана Сркоч.
Да се дјевојка школује за то углавном мушко занимање је ријеткост, но ове младе Горанке своју будућност и каријеру граде управо у традиционално мушкој индустрији, за коју их веже љубав према аутомобилима.
"Тата ми има ауто-радионицу па сам још одмалена с њим проводила сате гледајући, учећи и помажући му око поправака. Тако ми је у 7. разреду ОШ логички дошла жеља да упишем овај смјер који ми се заиста свиђа, посао ми је осигуран, а добре су и плате. Можда је нешто мало физички захтјевније, но није ми нимало жао. Тата је, наравно, био баш задовољан том одлуком, док је мама остала изненађена јер је мислила да ћу се опредијелити за умјетност, зато што волим цртати", смије се Мануела, која по завршетку трогодишњег школовања планира радити у татиној приватној радионици.
Њене колегинице, које су увијек више занимали аутомобили него луткице, а које на дан посјете портала 24сата.хр због болести нису биле у школи, додаје, такође уживају у раду на аутомобилима и сигурне су у своје одлуке.
Момци су их, сложне су, прихватили објеручке, добри су, кажу, док момци пак истичу како им је сад настава још занимљивија.
"У школству сам од 1993. и први пут да у занату имам цуре. Кад се једна уписала и пробила лед, одмах их сад долази више. Атмосфера је мирнија, јако се добро слажу с дечкима и добро уклапају. А што се тиче физичке спремности, данас је механика отишла толико далеко да више не треба толико снаге колико знања. Некад је возило било механичка направа, а данас је електроничка с механичким погоном. У Тесли нпр. то више нису толико аутомеханичари колико електричари. Свакако је најбитнија квалитетна пракса, а ту нема везе којег сте пола", каже учитељ Младен Гецан, којем је, шали се, можда најнеобичније јер је, каже, навикао викати: "Ајмо дечки!", а сад мора пазити да не заборави и на цуре.
Вриједним цурама веома су задовољни и ментори те послодавци код којих одрађују праксу и који хвале њихов рад истичући њихову марљивост, жељу за учењем и посвећеност послу. Иако су још на почетку каријере, кажу, ове младе аутомеханичарке радом и преданошћу разбијају стереотипе те показују да и жене итекако могу успјети у овом занимању.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
