Радост Божића испунила душе

Свештеник из Епархије далматинске Ђорђе Веселиновић наглашава да готово да нема православних вјерника који не припремају јела која и приличе Бадњој вечери.

А за овај празник, напомиње, традиционално се припремају бакалар, уштипци, као и друга посна јела.

- На Бадње вече већина православног српског народа окупља се у храмовима и присуствује освештању и паљењу бадњака. Послије тога се разилазе својим кућама и
почиње домаће, породично славље - казао је Веселиновић.

Наглашава да јутро, на дан Божића, већина вјерника започиње доласком на свету литургију, а они који су до тада постили причешћују се.

- Послије завршетка свете литургије и причешћа, славље се преноси у домове - рекао је Веселиновић.

Напомиње да у Хрватској од села до села постоје одређене разлике у обиљежавању и прослави Божића.

- Углавном на Бадњи дан мушкарци из куће
сијеку бадњаке. Код нас је обичај да се сијеку три бадњака, два дебела и трећи тањи, те да буду исте дужине. Један дебљи бадњак се ложи на Бадње вече за здравље мушке чељади, други за здравље женске чељади, а тањи бадњак за здравље дјеце у кући - прича Веселиновић.

Наглашава да се раније, дан уочи Божића, клала стока, те се на тај начин спремао ручак за Божић, док се данас углавном купује печено јагње или прасе.

- Скидање печенице са ватре обично би се оглашавало пуцањем из пушака, али то више није могуће - казао је Веселиновић.

Додаје да се и данас прије вечере на Бадње вече у кућу уносе бадњаци и при уношењу се свечано поздравља са “Добро вече”, “Добро вам Бадње вече дошло” или “Добро вече, ја и мој бадњаче”!

- Одговара се “Бог да и с тобом заједно”! По налагању бадњака на ватру посипа се слама око огњишта (по кући), па се и данас, гдје има дјеце, у сламу бацају разни слаткиши које дјеца пијучући траже. Тада се вечера и весели. Што претекне од вечере некада се носило сиротињи, јер се сутрадан што је преостало од вечере не једе - вели Веселиновић.

Истиче да се понегдје још задржао обичај да се одлази у винограде и орежу два-три пања (чокота) лозе, јер се вјерује у бољи напредак и берићетнији род грожђа догодине.

- Наравно, од свете литургије на Божић, па све до Богојављења поздравља се са “Мир Божији, Христос се роди!”, те одговара са “Ваистину се роди!” - напомиње Веселиновић. Према његовим ријечима, велики је проблем то што је у Далмацији српско становништво поприлично старије.

- Уз недостатак млађих људи и дјеце, неке обичаје немогуће је у пуној мјери одржати. Могли бисмо рећи да у извјесној мјери обичаји блиједе, али то није условљено небригом или непобожношћу, већ практичним разлозима - рекао је Веселиновић.

Појашњава да лоша материјална ситуација, те присутан страх код људи, божићну радост чине скромнијом по питању обичајности.

- Ипак, пуна радост Божића и његовог значаја и даље у потпуности испуњава душе српског народа у Хрватској - закључује Веселиновић.

Повратник у село Кистање код Книна Небојша Милановић наглашава да његова породица и он настоје да испоштују све обичаје.

- Божићни празници за нас су велика радост. Постимо седмицу пред Божић, јер је немогуће да постимо читав пост. Зато идемо на литургије и настојимо да одржимо све обичаје којим се обиљежава рођење Исуса Христа и преносимо обичаје и на млађе генерације, како би се они очували - казао је Милановић.

Додаје да настоје да на најбољи могући начин обиљеже дан када је рођен Исус Христ.

- Настојимо да нам трпеза буде што богатија, разноразним традиционалним јелима. Није нам тешко ни да штедимо  како бисмо најбоље прославили овај велики празник - истакао је Милановић.

Пост

- Пост који претходи слављењу Божића, нажалост, поштује се у мањој мјери, углавном због лоших услова живота и слабе материјалне ситуације - рекао је свештеник Веселиновић.

Ипак, многи вјерници настоје да посте барем седмицу пред Божић, ако већ не могу свих 40 дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.