Пуповац: На злочинима се не може остварити држава

"Постојала је држава која се темељила на идеји у којој су дјеца одвајана од родитеља, мучена глађу и болестима и напослијетку убијана, а таква држава добила је благослов на различитим странама. Ријеч је о историјском посрнућу оних који су то чинили, али и оних који су омогућили да се злочини догоде", рекао је Пуповац.

Он је подсјетио да је прије 25 година створена ситуација у којој су људи изгубили способност да разликују шта је историјска чињеница, а шта не, те да су мислили да су поражене идеје из рата 1941-1945. боље него оне које су их поразиле.

"Дио мојих сународника је тада мислио да злочини који су почињени према дјеци у усташким логорима могу бити оправдање за нове злочине. Исто тако постојали су и моји суграђани који су тада мислили, а неки и данас мисле, говоре и пишу, да су усташки злочини били оправдани јер су недужни животи били сметања да се оствари држава", рекао је Пуповац, саопштено је из СНВ-а.

Он је истакао да посебну захвалност дугују људима као што је хуманитарни радник Диана Будисављевић, који се у таквим временима нису мирили са страхотама, већ су дјецу спашавали и по цијену властитог живота.

"Потребно је изборити се да такве особе добију заслужена мјеста у школским програмима и да на тај начин потиснемо дилеме да ли су они који су чинили ове страхоте били злочинци или нису", рекао је Пуповац.

Он је истакао да ће учинити све да се окупљања наставе сваке године, те да овдје долазе и дјеца која требају учити у својим школама и породицама да криво гледање на другу дјецу, само зато што су друге националности и вјере, лако доводи до злочина као што је овај.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин затражио је данас са овог скупа од Европе и Хрватске да не дозволе да се усташка идеологија појави више икада и било гдје.

"Онај који разбија ћириличну таблу само зато што један народ баш тим језиком говори и пише, разбијао би и дечију главу само да може и да се не боји да ће бити кажњен", рекао је Вулин након помена на дјечијем гробљу у Сиску, гдје је сахрањено око 2.000 дјеце жртава усташког логора у том мјесту од 1942. до 1945. године.

Он је истакао да је немогуће да у Европи, којој сви заједно тежимо, може бити мјеста за усташе. "Европа, у коју Србија жели, и у којој је Хрватска већ, не може бити слепа и глува када гледа како се усташка идеологија поново роди, појави и проговори", навео је Вулин.

Он је у обраћању окупљенима у згради "Кристална коцка врлине", која је некад била дио усташког логора, рекао да је мало народа на свијету који могу да изброје и наброје толико имена побијене дјеце.

"Мало је народа који, као Срби, никако да прегурају бар једну генерацију у којој не постоји бар једна прича о детету отетом из мајчиног наручја и убијеног", рекао је Вулин.

Предсједник Градског удружења логораша и њихових потомака из Бањалуке Добрила Кукољ, која је и сама искусила страхоте овог логора, подсјетила је да је преживјела неколико дјечијих логора, од чега су јој највише у сјећању остали Јасеновац и Сисак.

"Улазак у логор био је раван клубу смрти у којем су владали безакоње и лудило, гдје се чуо само врисак, плач и јаук до неба. Призор од којег ми се и данас леди крв у жилама је бјежање испред усташа који су хватали дјевојчице и над њима се иживљавали", рекла је Добрила Кукољ, рођена 1931. године.

Након помена, којег је предводио епископ славонски Јован /Ћулибрк/, и полагања бијелих ружа на локалитету на којем се налази сисачко Дјечије гробље, окупљенима се у име јеврејских жртава обратио Бранко Лустиг, награђивани продуцент и почасни предсједник Фестивала јеврејског филма, који је и сам преживио Холокауст.

"У Аушвицу, логору у који сам прво доведен, имали смо сличан третман као и дјеца у усташко-њемачком логору у Сиску. Њих су остављали у соланама, нас у баракама. Они су имали доктора Најжера, ми смо имали злогласног доктора Менгелеа. Након што ми је живот спасио један српски војник, завјетовао сам се да ћу до краја живота чинити све што је у мојој моћи да се таква страхота више никада не понови", рекао је Лустиг.

Руководилац одјељења за културу Српског народног вијећа Хрватске Анета Лалић потврдила је Срни да је Дан сјећања на жртве усташког логора за дјецу протекао достојанствено, мирно, без проблема или инцидената, уз подршку градских власти Сиска.

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. након завршених акција на Козари и Шамарици. У свом саставу имао је и посебан логор чији је званични назив био "Прихватилиште за дјецу избјеглица".

Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, био је под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе. Непосредно управљање "дјечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе и љекара Антуна Најжера.

Логор је био лоциран у неколико објеката у граду - згради бившег Југословенског сокола, такозваној Соколани, дворани женског самостана сестара Светог Винка, магацину Солане "Рајс", згради "Гучи", основној школи у Новом Сиску и такозваној "Карантени", односно једној од шест барака сабирног логора.

Сви ти објекти били су крајње неприпремљени за становање и живот дјеце. У згради "Сокола" није било ни врата, у дворани "Рајса" такође је владао пропух, јер је била подешена за сушење соли.

Дјеца, па и она најмања, са само неколико мјесеци, морала су да леже на поду са танким слојем сламе, без одјеће и покривача.

Традицију обиљежавања Дана сјећања прије неколико година обновили су Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска.

Ријеч је о догађају у чијој организацији су све до посљедњег рата учествовале образовне институције. Сваке прве суботе у октобру, школарци с подручја Сиска и околине организовано су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима, подсјећају из СНВ-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.