Пуповац: И након 30 година овдје се ратује политиком сјећања

Пуповац је истакао да је недавно одао пошту свим жртвама Вуковара 1991. године, са циљем да подјела у том граду, и у сјећању на жртве, престане.

-У друштву још увијек немамо једно инклузивно стање обиљежавања Вуковара и „Олује“, и Хрвата и Срба, немамо сјећање на ратне узроке, страхоте, на посљедице рата, такво сјећање да обухвати све и освијести страхоту која се догодила у нашем друштву и покаже саосјећање за страдање другога - рекао је Пуповац за ТВ Прва.

Због тога, додаје, и имамо у друштву посебне комеморације, подјеле унутар друштва, подјеле међу Србима и Хрватима, као и критичке тонове око тога да би „само обиљежавање требало бити другачије и да би Вуковару требало дати више простора да живи као град, а не као споменик“.

Пуповац је додао да се у Хрватској до 2011. или 2012. године више знало о жртвама ратова деведесетих и Другог свјетског рата, али да је од тада почело то знање нестајати.

Истакао је да многи људи у Хрватској не зна за страдања везана за Глинску цркву, Јадовно, додајући да су у већини они који негирају те злочине од оних који показују емпатију и саосјећање за страдање.

-Срби и Хрвати око ''Олује'' и Вуковара још увијек нису у стању подијелити оно што би се морало подијелити, а то је чињеница да јесмо у току распада државе, у оном хаосу, политичком метежу, политичким грешкама, јесмо једни другима нанијели велике страхоте. Нисмо рекли ''у реду, догодило се'', можда и јесмо, али то није оставило дубљи траг, јер смо наставили ратовати политиком сјећања -, указао је Пуповац.

Поручио је да сви морамо мијењати политику сјећања, а посебно се, како каже, цело друштво мора концентрисати на то да не буде заточеник ратова.

-А бојим се да јесмо - сматра Пуповац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.