Представници Срба у Хрватској одали почаст жртвама у Вуковару 1991.

Делегацију која је одала почаст предводио је предсједник Српског народног вијећа и саборски заступник Милорад Пуповац, а осим њега пошту настрадалима одали су и потпредсједник Владе Хрватске Борис Милошевић, Веран Матић као изасланик предсједника Србије и чланица удружења породица убијених, погинулих, несталих и насилно одведених „Против заборава" Радојка Мркић.

Након полагања вијенаца у Дунав, пошта ће бити одата и настрадалима у ратном злочину на Овчари, пет километара од Вуковара, који се догодио између 18. и 21. новембра 1991., а након битке за Вуковар, када је настрадало између 255 и 264 цивила и војника, углавном хрватске националности. За све жртве рата, данас ће бити и запаљене свијеће у вуковарској православној цркви Светог Николаја.

Битка за Вуковар је оружани сукоб на подручју општине Вуковар у 1991. години у коме су на једној страни били наоружани Хрвати у МУП-у Хрватске и Збору народне гарде, а на другој страни били су наоружани Срби и ЈНА.

Повремене оружане борбе двије сукобљене стране на подручју општине Вуковар вођене су од 2. маја до 25. августа, од када је до 18. новембра, када је битка завршена, трајала стална борба двије сукобљене стране.

Битка за Вуковар је завршена предајом хрватских војника 18. новембра 1991. године, а према процјенама на подручју Вуковара у грађанском рату 1991. укупно је страдало око 3.000 особа, што ту битку, према броју убијених, чини највећом у 1991. у грађанском рату у СФРЈ.

На данашњи дан, 16. новембра, 1991. године почињен је и један од најстрашњијих злочина у Боровом Насељу, на територији под контром хрватских снага када је убијено 15 српских цивила, међу којима је било и четворо дјеце, од којих је једно имало само годину и по дана. Жртвама је углавном пуцано у главу из непосредне близине, а убијани су и на крајње монструозан начин за шта постоји обимна документација у Војном тужилаштву у Београду, док су патолози утврдили код неких жртава трагове мучења.

Убиства Срба у Вуковару 1991. године организовала је ХДЗ под вођством Томислава Мерчепа, а са циљем спровођења етничког чишћења у Вуковару. Војно тужилаштво у Београду је од фебруара до јула 1992. водило судски поступак против хрватских полицајаца, паравојника и цивила који су током 1991. починили ратне злочине над Србима.

Донијето је десетине пресуда за тешка кривична дјела, а двије пресуде су биле смртне казне. Крајем јула 1992. године, у акцији за размјену заробљеника по принципу "Сви за све", која доводи до потписивања споразума Владе СР Југославије и Владе Хрватске, а реализована је 14. августа исте године у Неметину, крај Осијека, осуђеници су пуштени на слободу и у Хрватској су дочекани као хероји.

Према попису становништва из 1991. године, Вуковар је имао 84.189 становника, од чега су 43,8 одсто били Хрвати, а 37,5 Срби. Вуковарским жртвама Република Хрватска пошту одаје 18. новембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.