Познат датум преласка Хрватске на евро
РОВИЊ - Потпредсједник Владе и министар финансија Хрватске Здравко Марић у петак је у Ровињу изјавио да је закон о евру у фази израде.
Његов би нацрт требало да буде објављен средином јануара док се његово доношење очекује у априлу идуће године.
Уз тај закон биће потребно промјенити 46 законских и више од 70 подзаконских аката прије самог увођења евра, рекао је Марић на конференцији “Хрватска као дио еврозоне”, која се одржава у Ровињу у организацији Вечерњег листа и Истарске жупаније.
Влада је 1. јануар 2023. године одредила као датум када би Хрватска требало да буде спремна за улазак у еврозону, а објава формалне одлуке о уласку Хрватске у еврозону очекује се средином идуће године.
“Од тог тренутка Хрватска практично улази у завршну фазу и сав овај посао који радимо морамо још да убрзамо јер је пуно посла пред нама”, рекао је Марић, подсјећајући да ће бити потребно повући готово милијарду и сто милиона комада кованица куна и 500 милиона новчаница куна те обавити преснабдијевање банака, поште, Фине и предузетника новчаницама и кованицама евра.
Предстоји велико прилагођавање у финансијском сектору, те све заједно има заједнички назив, а то су “информисање и заштита потрошача као интегрални принцип цијелог процеса који водимо”, преноси Т портал.
По његовим ријечима, од августа идуће године ће, кроз закон о евру, бити регулисана обавеза двојног исказивања цена, што је један од начина да се ублаже притисци на инфлацију.
“Првог јануара 2023. преко ноћи пребацујемо се на евро и још двије недјеље ће трајати дуални оптицај, грађани ће моћи да плаћају у кунама, а након тога само у еврима. Раздобље дуалног исказивања цијена трајаће минимално годину дана”, истакао је министар Марић.
Поновио је да се отворено треба расправљати о важној теми уласка у еврозону.
“И премијер Пленковић и гувернер Вујчић и ја лобирамо код европских колега да Хрватска буде прва слиједећа чланица европске монетарне зоне. Сви знамо да имамо 'високоевризирано' друштво и економију. Па и ХНБ је дубоко интегрисан у токове европског система централних банака, стога је природно ићи према ономе што пише у самом приступном уговору са ЕУ. Као што је био дуг пут уласка у ЕУ, тако је много корака потребно направити за улазак у еврозону, али прије свега због тога што је то добро за нашу економију”, поручио је министар Марић.
Гувернер Хрватске народне банке (ХНБ) Борис Вујчић утврдио је да је Хрватска земља која ће највише профитирати од уласка у еврозону.
“То ће бити тако јер је у Хрватској највећи валутни ризик, а он је највећи због високог ступња еуризације. Већина дугова хрватских предузећа је или у евру или индексирана уз њега. Значи ако дође до депрецијације куне према евру за десет одсто, повећаће се дуг корпоративног сектора за 20 милијарди куна (2,7 милијарди евра). Ако бисмо гледали све секторе, дуг се повећава за 52 милијарде куна (6,9 милијарди евра). Због тога је ризик висок и кад би дошло до тога, били бисмо у рецесији. И зато ХНБ никад није допуштао значајније флуктуације курса. Дакле курс морате стално држати фиксним и ви сте тиме практично већ у еврозони', поручио је гувернер ХНБ Вујчић.
Како се чуло на отварању конференције, иако одустајање од националне валуте са собом доноси одређене економске ризике, прелазак на евро отвара низ користи.
Хоће ли Хрватска искористити евро за економски напредак или ће јој одустајање од монетарне суверености бити тег око врата, зависиће прије свега од структуре и снаге домаће економије. Пред Хрватском је ново европско финансијско раздобље и почетак коришћења бесповратних средстава на темељу Националног плана опоравка и стабилности, речено је на конференцији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
