Попис у Хрватској: Србима сугерисано како да се изјашњавају
Загреб - Српско народно вијеће саопштило је да попис у Хрватској није у свему поштивао правила Еуростата, као и да је током пописа припадницима српске заједнице сугерисано коју етничку и вјерску припадност би требало да упишу.
- Желимо рећи и да су трајни отпори повратку избјеглица и остваривању њихових права као и да је и даље присутна нетолеранција према српском народу озбиљна пријетња удјелу Срба у хрватском становништву те слободи њиховог националног изјашњавања - истиче СНВ.
Српско народно вијеће ће резултате који се тичу етничких, вјерских и језичних карактеристика становника Хрватске проучити у наредним данима и дати свој коначан суд о томе у којој мјери попис одражава реално стање.
Попис становништва у Хрватској проведен је у априлу 2011. године а објављен је тек данас, годину и по након провођења.
У Хрватској живи 186.633 Срба, што је за око 15.000 мање у односу на попис проведен 2001. године, објавио је данас Државни завод за статистику.
Према резултатима пописа становништва, који је проведен у априлу 2011. године, у Хрватској је 31. марта 2011. године живјело 4.284.889 лица, што је за око 140.000 становника мање него 2001. године.
Удвостручен број Југословена
У Хрватској се на попису становништва 331 грађанин изјаснио као Југословен, што је готово двоструко више у односу на попис из 2001. године.
Прије десет година 176 грађана се изјаснило као Југословен.
Највише становника се изјашњавају као Хрвати - 90,42 одсто.
Становници су се изјашњавали и као Херцеговци /75 особа/, Горанци /428 особа/, Истрани /25.491 особа/, Далматинци /705 особа/, Приморци /50 особа/.
Међу остале "регионалне припадности" уписане су 572 особе.
Као религију 54 особе су навеле "Хајдук".
У Хрватској живи 186.633 Срба, што је за око 15.000 мање у односу на попис проведен 2001. године, објавио је данас Државни завод за статистику.
Према резултатима пописа становништва, који је проведен у априлу 2011. године, у Хрватској је 31. марта 2011. године живјело 4.284.889 лица, што је за око 140.000 становника мање него 2001. године.
Штрбац: У Хрватској више Срба него што смо очекивали
Број Срба у Хрватској већи је него што је Информационо-документациони центар “Веритас” предвиђао, с обзиром да се у Хрватску послије “Олује” вратило старачко становништво и да је број оних који из Србије одлазе у Хрватску двоструко мањи него обрнуто, изјавио је директор “Веритаса” Саво Штрбац.
Коментаришући резултате прошлогодишњег пописа у Хрватској, према коме у Хрватској живи 186.633 Срба или 4,36 одсто, што је за 15.000 мање него прије десет година, Штрбац је рекао да је очекивао да ће њихов број бити и мањи.
- Према подацима Статистичког завода Хрватске, од 2002. године до 2009. године у Хрватску се вратило 11.000 Срба из Србије, а двоструко више њих отишло је за Србију. Након “Олује” у Хрватску се вратила старачка популација, која нестаје, тако да је све упућивало на то да ће их бити мање - објаснио је Штрбац.
Као једино објашњење за невелико смањење броја Срба у односу на прогнозе, Штрбац наводи да се одређени број Срба на претходном попису није тако изјаснио из страха, а што су сада учинили, захваљујући између осталог и јакој кампањи СПЦ и српских удружења да то учине.
Штрбац је подсјетио да је 1991. године у Хрватској било 582.000 Срба и да су чинили 12,2 одсто становништва, као и да су се многи Срби изјашњавали као Југословени, којих је према истом попису било 106.000.
- То значи да је од 1991. године 400.000 Срба нестало из Хрватске - рекао је Штрбац.
Он је додао да се из резултата пописа види да сви напори које је међународна заједница улагала, обнове кућа Србима и стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права, нису допринијели повећању већ, напротив, смањењу њиховог броја.
- Ова бројка је мене помало угодно изненадила. Очекивали смо да је достигнута граница од три одсто, чиме би био остварен Туђманов план из деведесетих година /20. вијека/ да ће са три процента за сва времена бити ријешено српско питање у Хрватској, као реметилачког фактора и прибојавао сам се тога да ће тај проценат бити и премашен - истакао је Штрбац.
Он сматра да на повратку није урађено довољно и како каже, сада изгледа као да је више људи радило на повратку и примало плату за то, него што се људи вратило.
- Млади се нису смјели вратити због страха од судских процеса за ратне злочине, нису имали гарантован посао, онима који су се бавили пољопривредом су уништена имања, остали су без пољопривредних стројева, без радне и расплодне стоке. Ако им је и обновљена кућа, не може се живјети од зидова, због чега се млађа полуација није враћала, иако је много улагано у повратак - навео је Штрбац.
Будимир: Загреб остварује пројекцију Фрање Туђмана
Хрватска сигурно ради на томе да се оствари пројекција првог предсједника Хрватске Фрање Туђмана да број Срба у овој земљи буде мањи од три одсто, изјавио је предсједник Асоцијације избјегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.
- Хрватска је једноставно затворила поглавље 23 - правосуђе и темељна људска права, да би прикрила да се број Срба смањио и да се бројка приближава три одсто, оно што је пројектовао и Фрањо Туђман - рекао је Будимир, коментаришући резултате пописа становништва у Хрватској.
Будимир каже да су Срби, нажалост, постали национална мањина, а некада су били конститутивни народ.
Он сматра да је Хрватска све учинила да нестане српски народ, а сада све чине да нестане и национална мањина, па ако се тај тренд настави, Срби ће просто “нестати” из Хрватске.
Будимир је подсјетио да је Сабор Хрватске ових дана расправљао о новом закону о пребивалишту, којим покушавају да Србе избришу - да изгубе и лична документа.
- То је оно што је Сабор Хрватске ових дана вијећао - да једноставно Срби изгубе адресу, и то не својом вољом, јер је то био прогон становништва, етничко чишћење. Наравно да им на руку иде и пресуда Хашког трибунала, која их амнестира за све што чине - поручио је Будимир.
Он је подсјетио да је од прошлог пописа прошло годину и више дана и да је Хрватска вјешто прикривала те податке да не би показала да је постала етнички најчистија држава у Европи, и то је постала на основу етничког чишћења становништва, својих суграђана српске националности.
У Хрватској живи 186.633 Срба, што је за око 15.000 мање у односу на попис проведен 2001. године, објавио је данас Државни завод за статистику.
Према резултатима пописа становништва, који је проведен у априлу 2011. године, у Хрватској је 31. марта 2011. године живјело 4.284.889 лица, што је за око 140.000 становника мање него 2001. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
