Половина ђака српске мањине у Хрватској жели да студира у Србији
ЗАГРЕБ- Половина средњошколаца српске мањине, који у Хрватској похађају наставу на српском језику и писму, жели да студира у Србији, показује истраживање Катедре за социјалну психологију Филозофског факултета у Загребу, Учитељског факултета и осјечког Филозофског факултета.
Иако већина ученика, припадника мањина, код куће углавном говори матерњим језиком, Чеси најчешће у породици говоре хрватским језиком, а више од половине ученика мађарске мањине у кући пдједнако користе и мађарски и хрватски језик.
Ученици српске мањине, који се школују на српском језику и писму, у породици углавном говоре српским језиком, а 43,5 одсто ученика италијанске мањине у кући пођеднако користи и хрватски и италијански језик, показало је истраживање под називом "Образовни избори и ставови према мултикултурализму и асимилационизму већине и мањине у четири хрватске вишеетничке заједнице".
Трећина средњошколаца италијанске мањине планира да настави школовање у Италији и 27,3 одсто ученика мађарске мањине у Мађарској, а само десет одсто средњошколаца чешке мањине планира студије у Чешкој.
И мањина и већина имају позитиван став према мултикултурализму који омогућава мањинама да задрже културних посебности.
Како "Вечерњи лист", истраживање показује и да су већинско-мањинске разлике најизраженије у Вуковару и околини.
Резултати су показали да је само настава на српском језику и писму моноетнична, јер се 98 одсто дјеце изјашњавају као Срби, док наставу на другим мањинским језицима похађају и ученици хрватске већине и других мањина.
Моноетничност наставе на српском језику упућује на сложеност хрватско-српских односа у Вуковару, а и могуће је да упркос сличности језика, Хрвати и Срби језичну посебност доживљавају као срж свог идентитета.
То што половина средњошколаца српске мањине образовну будућност види у Србији упућује на проблематичне (дез)интеграцијске процесе, кажу аутори истраживања.
"Будући да половина дјеце у настави на српском језику планира да студира у земљи поријекла, поставља се питање потисног фактора у српској заједници који утиче на овакве изборе дјеце. Наши разговори с ученицима упућују на то да постоје потисни фактори, израженији код српске дјеце него код друге мањинске ђеце, и то доживљај дискриминираности, неприпадања, осим непосредном завичају, и тјескобе да језик којим говоре неће бити прихваћен у другим хрватским градовима у којима би могли да студирају", закључују аутори истраживања.
У истраживању учествовало 1.568 ученика основних и средњих школа, припадника већине и српске, чешке, италијанске и мађарске мањине, као и 2.000 њихових родитеља из Вуковара и околине, Дарувара и околине, Истре и Барање.
Право школовања на свом језику и писму највиши је облик заштите мањинског идентитета, дјеци омогућава усвајање језика подријекла и неговање мањинске културе, истичу аутори истраживања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
