Половина анкетираних миграната сматра да су им права у Хрватској прекршена

Остали разлози напуштања домицилне средине односе се на страх од прогона и друге разлоге под којима су двојица испитаника навели раније учешће у војсци због чега сматрају да су угрожени у својим земљама.

Све испитане особе, њих 54, су мушкарци старости од 16 до 55 година - 43 су држављани Авганистана, шест Пакистана, по двојица су држављани Сирије и Турске, а један је држављанин Марока.

Њих 90.7 одсто је у тренутку истраживања боравило у Хрватској више од једног дана, а мање од недјељу дана.  Њих 46 у РХ је ушло из БиХ, док су тројица испитаника ушла с подручја Србије, а једна је особа с подручја Црне Горе.

Четири особе које су у РХ ушле из осталих земаља су стигле авионом у поступку депортације – три особе депортиране су из Француске, а једна из Швајцарске. Они који су у РХ ушли из суседних земаља и то су у највећем броју учинили пјешице.

На питање сматрају ли да су им приликом преласка границе или након уласка у Хрватску рекршена права њих 50 посто одговорило је потврдно, 44.4 посто их не сматра да су им права прекршена, док 5.6 посто не зна.

Међу свим испитаницима који сматрају да су им права прекршена највише је притужби на полицијско одузимање личних  ствари (новца, мобилних телефона, хране) и на одвођење у затвор, односно притвор.

Поједини испитаници, који сматрају да су им прекршена права, истичу проблем ускраћивања хране током боравка у затвору/притвору или током вишесатног задржавања у полицијском возилу. Неки од испитаника наводе проблеме попут пушбека, насиља у облику батина и присилног узимања отисака прстију.

Управо због односа полиције према особама у покрету испитаници, њих 46, наводи да се при уласка или након уласка у Хрватску нису обратили полицији због избјегавања давања отисака, страха од полиције и депортације.

Упитани да ли су добили рјешење о повратку/рјешење о протеривању испитаници су махом одговарали потврдно, али  када су замољени да покажу  документ ккоји сматрају рјешењем о протјеривању или повратку у земље поријекла испитивачи су се увјерили да је ријеч о потврди којом се изражава намјера за тражењем међународне заштите у Хрватској.

Испитаницима није објашњено шта потписују нити им је понуђен превод документа, већ су држани у увјерењу да потписују рјешење о добровољном напуштању Хрватске, преноси Хина.

Анкетирани су тек у разговору са испитивачима схватили шта су потписали, показују, између осталог, резултати истраживања.

Удружење Borders:none се бави заговарањем права избјеглица и тражитеља азила, а истраживање су провели у склопу пројекта “Бољи сустав, боље поштовање људских права" који финансијски подржавају Исланд, Лихтенšтајн и Норвеšка у оквиру бесповратних средстава ЕГП-а кроз Фонд за активно грађанство Хрватска. Резултати ће се, како се наводи у саопштењу, користити у сврху анализе тренутног стања поштивања права на приступ међународној заштити након уласка Хрватске у Шенгенски простор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.