Почело суђење за злочине над Србима у Загребу и Сиску
Загреб - У Загребу је почело поновљено суђење петорици бивших хрватских војника за ратни злочин против припадника ЈНА и цивила српске националности.
Према наводима оптужнице, злочин се догодио у бившој ракетној бази ЈНА у Керестинцу код Загреба.
Бивши командат логора Стјепан Кларић и њему четворица подређених су пред Жупанијским судом поново одбацили одговорност за физичко и сексуално злостављање 34 ратна заробљеника, међу њима и једне труднице, од краја 1991. до маја 1992.
Суђење се понавља пошто је Врховни суд укинуо првопстепену пресуду којом су 2012. сви осуђени проглашени кривим и осуђени на затворске казне од једне до три и по године.
Као разлог за укидање пресуде наведено је да суд погрешно утврдио да су се злочини догодили током унутрашјег сукоба, умјесто агресије на Хрватску.
Бивши заповједник такозваног Коначишта ратних заробљеника у Керестинцу код Загреба Стјепан Кларић и четворица њему подређених војника, према оптужници, терете се за тешко психичко и физичко злостављање припадника ЈНА и цивила српске националности, међу којима и жена, углавном ухапшених у околини Загреба и Сиска.
Они су оптужени да су од децембра 1991. до маја 1992. најприје у Загребу, а потом у логору Керестинец починили ратни злочин над 34 ратна заробљеника којима су нанесене велике патње и повреде тјелесног интегритета и здравља.
Према оптужници, мучења су почела у тадашњем војном затвору у Загребу, а жтрве су потом одведене у бившу ракетну базу ЈНА у Керестинцу гдје су премлаћивани, мучени електрошоковима, али и сексулано злостављани.
Међу њима је, према наводима тужилаштва, било и десетак жена од којих је једна у логор доведена трудна, али је од посљедица злостављања побацила.
Овај случај је отворен пошто је један бивши припадник ЈНА непознате починитеље оптужио за убијања и мучења ратних заробљеника у Керестинцу.
Петорица оптужених ухапшени су крајем новембра 2010. а оптужница је подигнута послије једногодишње истраге.
Сви оптужени су одбацили кривицу, а њихова одбрана је током суђења тврдила да су заробљенике испитивали агенти Сигурносно информативне службе на чијем је челу био Јосип Перковић, који је, према тим тврдњама, такође долазио у логор.
Перковић је на суђењу негирао те тврдње, али је потврдио да је постојала тзв. црна соба за мучење у којој су, послије приговора Међународног црвеном крста, пронађене справе за мучење.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
