Пленковић величао "оца Домовине" Анту Старчевића, Србина из Лике

Пленковић је, у обраћању уочи синћњег концерта поводом обиљежавања 200-те годишњице рођења Старчевића, рекао да је ријеч о човјеку који је међу првима сањао слободну и независну Хрватску, чему је, како је казао, посветио свој политички, интелектуални и друштвени рад.

Додао је да је Старчевић први у модерној хрватској политичкој традицији осмислио концепт самосталне хрватске државе и у њему препознао најбољи оквир за аутономни развој свих народних потенцијала.

"Старчевићев ће интелектуални рад довести до тога да ће га већ савременици сматрати идеологом модерне хрватске нације", навео је Пленковић, пренио је загребачки Јутарњи лист.

Додао је да су се пророчанским такође показале његове оштре и аргументиране, како је навео, "осуде Караџићевог језичког великосрпства и свесловенске идеологије".

"Упозоравао је на противхрватску природу многоврсних југославенских илузија", навео је Пленковић.

ХДЗ најавила је 1991. осамостаљење Хрватске и у октобру 1991. раскинуте су све везе с Југославијом.

"Водећи се концептом модерног суверенизма, већ седам година јачамо наш међународни положај и утицај за већи квалитет живота грађана и конкурентност привреде", рекао је Пленковић.

Закључио је да је Хрватска данас равноправна чланица УН-а, НАТО-а и ЕУ-а, а да су уласци у Еврозону и Шенген додатно ојачали хрватски државни, привредни и безбједности  суверенитет.

Иначе, Анте Старчевић је рођен 1823. у Житнику поред Госпића од родитеља Срба. Мајка Милица, рођена Богдан из Широке Куле је непосредно прије удаје за првог мужа прешла у католичку вјеру, а отац Јаков је био из Пазаришта, села покатоличених Срба, потомак херцеговачких Старчевића о чему постоје и писани трагови.

Образовање је започео у пучкој школи у Кланцу, а потом га преузима и образује стриц Шиме Старчевић. У школи су се спрдали с њим, и сигурно не без разлога, називали Влахом. Наводно је био изузетно бистар, али му то ипак није било довољно да упише историју као што је желио. Након гимназије у Загребу, уписао је теологију у Пешти коју завршава као доктор филозофије. Из неког разлога није желио да се посвети свештеничком позиву те подноси молбу за мјесто професора математике на београдском Лицеју (гимназији). Одбијен је и поред тога што је молбу саставио на ћирилици и потписао као ''доктор мудрословија'', објављено је у тексту о Старчевићу на порталу Wееблy.

Покушао је да добије и мјесто предавача на загребачком универзитету, али поново без успјеха. Опробао се и као пјесник и сатиричар, али је и ту прошао поприлично незапажено. Након тога се запослио у канцеларији адвоката Шрама. Најзад је пронашао себе у политици, оснивајући заједно са Еугеном Кватерником изразито националистичку Странку Права на чијем челу је остао до своје смрти. Не обазирући се на историјске чињенице, заступао је радикалну идеју велике Хрватске од Алпа до Тимока, укључујући и сјеверну Албанију...

Старчевић је био човјек који је из личних фрустрација Србе називао "слугањском пасмином", а сам се потписао на молби "понизни слуга".

Молба Анта Старчевића београдском Лицеју, да буде примљен за професора математике. Тада још увијек није био Хрват, чак ни политички, него се изјашњавао географски, као Личанин. Након одбијања молбе, постаје тежак србофоб и на крају зачетник усташке идеје, те се слави као "отац Домовине" у Хрватској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.