Пат позиција око отварања граница

Танјуг
Пат позиција око отварања граница

БЕОГРАД - Пет дана након једностраног потеза Хрватске којим је затворена граница са Србијом најприје за теретни, потом за путнички саобраћај, а онда привремено и за све са српским пасошем, потпуно је неизвјесно када ће и на који начин криза, коју је Ројтерс назвао највећом од свргавања Слободана Милошевића, бити ријешена.

Док ЕУ позива на отварање граница, Хрватска то одбија и наставља са оштром реториком, а Србија неспровођењем нових контрамјера на потпуно затварање хрватских граница за возила из Србије настоји да спусти тензије.

У овом тренутку, извјесно је једино да се штета коју привреде двије земље трпе због затварања граница може мјерити десетинама милиона евра и да из дана у дан расте.

Послије позива званичног Београда на реакцију Брисела због затварања граница и кршења Споразума о стабилизацији и придруживању који је Србија сколпила са ЕУ, Европска комисија најавила је данас испитује да ли је забрана уласка теретних и путничких возила из Србије у Хрватску у складу са ССП.

Портпаролска комисије Наташа Берто изјавила је данас да према С СП, свако ограничење слободног кретања људи и роба мора бити пропорционално, недискриминаторско и привремено.

"Ми тренутно испитујемо да ли се Хрватска понаша у складу са тим", казала је Берто.

Иначе, како је пренио бечки дневник "Стандард" цитирајући изјаву експерта који је желио да остане анониман, о кршењу ССП-а може да се говори уколико "Претпоставимо да Хрватска трајно и диспропорционално блокира увоз из Србије".

"То би било кршење споразума", објаснио је експерт Европске комисије, који је желео да остане анониман.

Берто је још подсјетила да је председник ЕК Жан-Клод Јункер задужио високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини и комесара за сусједску политику Јоханеса Хана да ступе у контакт са властима у Београду и Загребу и да утичу на њих да разумно приступе проблему.

И Могерини и Хан су јуче јавно и у директним разговорима позвали хрватске и српске лидере да конструктивно приступе проблему, али и поручили Хртватској да затварање граница није ријешење.

Висока представница је истакла да је проблем миграната заједнички изазов и за ЕУ и за земље које нису чланице и да се тај проблем мора заједнички ријешавати.

Европски комесар за сусједску политику и проширење Јоханес Хан покушава да посредује у спору између Хрватске и Србије око избјегличке кризе и, такође, поручује да затварање граница није никакво ријешење.

"Увјерен сам да ћемо пронаћи ријешење. Ради се о пропорционалности мјера и добросусједским односима. Затварање граница није ријешење", подвукао је Хан у изјави бечком дневнику "Стандард".

На ситуацију на границама реаговала је и потпредсједница Европског парламента Улрике Луначек која је позвала да се сусједска политика на западном Балкану не уништава новим граничним ратовима.

Луначек је истакла да Хрватска, у спору око савладавања избјегличке кризе, затварањем граница користи своју недавно добијену снагу као чланица ЕУ.

Она је подсјетила да је Хрватска прва затворила своје границе за теретни саобраћај из Србије, и да је Београд увео, током ноћи, контрамјере.

"Ова полика реванш-фаулова не смије у Европи постати принцип", упозорила је аустријска политичарка истичући да, док су се шефови држава и влада ЕУ синоћ коначно договорили око првих корака ка више солидарности у вези са избјегличком кризом, долази до пораста националних егоизама и ирационалних акција, вођених предизборном кампањом.

Премијер Србије је данас најавио да Србија на нове мјере Хрватске неће никако одговарати, јер се "на економске може одговорити мерама, а на лудило никако".

Он је указао да је ЕУ дужна да отвори границу са Србијом, у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању и поновио да су сви у ЕУ недвосмислено потврдили да одговорност није на Србији и да је чак висока представница Могерини на неуобичајен начин рекла да ће више тражити од хрватског премијера Милановића.

"Потпуно је неверованто да је земља која није чланица добила ширу подршку од чланице ЕУ. То говори да смо у праву", рекао је Вучић.

Премијер је пренио и да је савјетник њемачке канцеларке Ангеле Меркел, Елмар Брок, пред представницима Хрватске, рекао да је одговорност на хрватској страни.

Српски премијер је рекао да од ЕУ очекује да неко неке људе уразими и најавио да ће се Србија обратити на све правне начине и правним средствима заштити С СП, додајући да сматра да ће то бити и јасна порука ЕУ, те конбстатовао да ће се Србија понашати одговорно, озбиљно, и да јој не падацна памет да на сумануте мјере одговара.

"Говор о шарању, мувама и увођење економских блокада није начин опхођења. Ништа од тога није урадила Србија, нажалост све су то учиниле хрватске власти", истакао је Вучић.

У Хрватској, међутим, наставља се са истом реториком. Хрватски премијер Зоран Милановић, инсистирајући да Србија треба да преусмјери дио миграната на Мађарску, оптужује предсједника владе Србије да у дослуху са Мађарским премијером Виктором Орбаном усмјерава све мигранте према Хрватској.

"Само сам тражио од Вучића да усмјере дио миграната на Хоргош, а он није учинио ништа. Очигледно има договор са Будимпештом", изјавио је Милановић, понављајући раније изнијету оптужбу да српске власти организовано упућују мигранте ка Хрватској.

Увјерен је, каже, да ће Хрватска имати малу штету, а Србија велику, сматра да неће бити рата и насиља, али је понашање Србије назвао ненормалним.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана