Опречни ставови Хрвата о десет година у Унији: Елита хвали, а народ куди чланство у ЕУ
ЗАГРЕБ - Хрватска је у 2023. обиљежила јубилеј, десет година чланства у Европској унији. Као врхунац европског пута примљена је у Шенген и умјесто куне увела евро. Тиме је постала 20. држава чланица која се одрекла своје старе валуте. Грађани Загреба ипак не дијеле еврооптимизам.
- Ми смо се срозали као земља, прије што смо могли то је сада све одузето. Пензионери, умировљеници - питајте како живе, а и мој син ради од јутра до вечери да би своју фамилију могао издржавати - каже једна Загрепчанка.
Слично размишља и њена суграђанка.
- Па Хрватска је пропала. Гдје су сада људи. Нема их, јер су сви вани. Зашто - истиче ова становница Загреба.
Млади ипак кажу да им је улазак у ЕУ донио могућност школовања ван Хрватске и отворене границе, док старије брине економска ситуација.
- Катастрофа од цијена, много тога се не може купити. Не знам како други, али мени је тешко. Ја радим, дјеца раде, кредити, циркуси, свашта. Само када саберете за један дан шта се потроши - поручује Загрепчанка.
Упоредо са инфлацијом расту и плате у Хрватској. Просјечна зарада је око 1.150 евра, а примања су порасла за око 40 одсто.
- Животни стандард је данас више под утицајем неких других фактора. Цијене расту, инфлација је повишена, али то нема везе са увођењем евра - рекла је замјеница гувернера Народне банке, Сандра Шваљек.
Власти тврде да повјерење грађана у ЕУ расте у континуитету.
- То је сигнал да Хрватска осјећа колико је важно бити дио овог клуба, колико смо сигурни и колико је то добро за све грађане - нагласила је шефица Представништва ЕУ у Загребу, Андреа Човић Видовић.
Премијер Анреј Пленковић сматра да је минула деценија било сјајна за за развој. Сличног става је професор Факултета политичких наука Дејан Јовић.
- Хрватској је чланство донијело осјећај самопоуздања, осјећај да је сада моћнија као земља него што је била прије уласка у ЕУ и у том смислу да је сигурнија, донијело јој је приличну финансијску помоћ за неке развојне пројекте, а нарочито у контексту природних непогода за санирање потреса - каже Јовић.
Улазак Хрватске у ЕУ у српској заједници видјели су као прилику за коначни излазак из ратне трауме.
За предсједника Српског народног вијећа Милорада Пуповца све почиње од спортских манифестација. Такође, сматра и да ће се овим начином гашења ватре она дуго гасити.
- Када се почне скандирати: “Убиј Србина” или “Ој Хрватска мати Србе ћемо клати” тог тренутка су стечени сви услови да се прекине утакмица, да телевизија прекине преношење програма, јер је то ширење говора мржње и то је позивање на насиље - поручује Пуповац.
Ако је нешто спојило Србе и Хрвате за деценију чланства то је што су и једни и други чланство у ЕУ видјели као шансу за бољи живот, али изван Хрватске.
- Треба рећи да Срби традиционално живе у слабије развијенијим подручјима из којих је био највећи број радних миграната према Западу - објаснио је младић поријеклом из околине Книна.
Промијењен Устав
Пут до чланства трајао је такође десет година. Хрватима се чинило да преговори предуго трају, да је ЕУ неправедна према њима, а посебно их је обесхрабрило што су прије њих у Унију ушле Румунија и Бугарска. Доказ скептичности је референдум о уласку у ЕУ 2012. године. Да би он успио морао је да буде промијењен Устав. Донесена је одлука да је референдум ваљан и без апсолутне већине. Тада је на гласање изашло 43,5 одсто бирача, а улазак у ЕУ подржало је њих нешто више од 66 одсто или свега 30 одсто укупног броја бирача.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
