Од посљедица загађеног ваздуха преминуло 1.060 грађана

Према овим подацима, од посљедица загађења ПМ честицама преминуло је 920 људи, азот-диоксидом 90 и приземним озоном 50 особа.

Ови подаци се, како је наведено, слажу са подацима приказаним у студији "Утицај загађења ваздуха на здравље у Црној Гори" коју су сачинили експерти Свјетске здравствене организације у сарадњи са Институтом и другим партнерским институцијама у Црној Гори 2016. године.

Студија је у анализи за три града - Подгорицу, Никшић и Пљевља показала да је загађење ваздуха ПМ честицама допринијело пријевременој смрти у око 250 случајева на 100.000 становника.

"Осим пријевременог умирања, загађење ваздуха узрокује смањење квалитета живота усљед оболијевања од болести као што су инфекције дисајних путева, хронична опструктивна болест плућа, дијабетес, когнитивна оштећења, неуролошке и друге болести и стања", наведено је из Института за јавно здравље.

Загађење ваздуха је појам који се односи на присуство једног или више загађивача у ваздуху, као што су прашина, испарења, гас, магла, мириси, дим или пара у количини и трајању који могу бити штетни по здравље људи.

"Удисање ових загађивача доводи до упале, оксидативног стреса, имуносупресије и мутагености у ћелијама широм нашег тијела, утичући на плућа, срце, мозак у све остале органе и на крају доводећи до настајања болести", наведено је у саопштењу.

Утицај на здравље усљед изложености загађењу ваздуха напољу или у домаћинству зависе од врсте и концентрације загађујућих материја у мјешавини загађеног ваздуха којој је појединац изложен.

"Загађени ваздух може утицати на готово сваки орган у тијелу. Због своје мале величине неки загађивачи ваздуха, као што су прашкасте ПМ 2,5 честице, могу лако да продру у крвоток преко плућа и циркулишу по цијелом тијелу, што доводи до системских оштећења ткива и ћелија, упале која усљед дугорочног излагања може довести до настајања рака", наведено је из Института.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.