Објављено како ће Хрватска прославити "Олују"

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године нападом хрватских снага на тадашњу Републику Српску Крајину. 

Међу жртвама те акције хрватске војске и полиције су 553 жене, а 80 одсто њих је било старије од 60 година. 

Ријеч је о војно-полицијској акцији која је уједно и највеће етничко чишћење на територији Европе након Другог светског рата, коју Хрватска представља као ослободилачку. 

Тај дан Хрватска ће традиционално прославити у Книну, а данас је објављен и Програм обиљежавана, према којем ће уобичајено прослава почети у јутарњим сатима будницом улицама Книна, док се долазак званица очекује до 9.30 сати. 

Централна свечаност је предвиђена на фудбалском стадиону Динара, а путем видеозида биће омогућено праћење догађаја на централном градском тргу и део програма који се буде одвијао на Книнској тврђави. 

Свечаност на стадиону ће завршити приказом способности припадника Хрватске војске и полиције и летачким програмом.   

Начелник Главног штаба Оружаних снага Хрватске генерал пуковник Тихомир Кундид је на конференцији за новинаре најавио да ће прелет имати МИГ 21 из два, како је рекао, симболична разлога. 

"Први је тај да је то авион који је пружао ваздушну подршку копненим снагама током операције Олуја и други разлог је да тим прелетом МИГ 21 одлази у историју, његова ера се завршава и започиње ера Рафала", рекао је Кундид. 

Државни секретар Министарства хрватских бранитеља Дарко Некић је рекао да је влада суфинансирала долазак у Кин удружења која су показала интерес, да очекују бројна изасланства свих удружења и да ће се Олуја осим у Книну обележавати и у другим градовима Хрватске. 

Очекује се да ће обележавању присуствовати највиши државни званичници, а председник Хрватског генералског збора Маринко Крешић каже да је у прошлости било проблема око тога ко је позван и ко је гдје смјештен, а ове године су му очекивања позитивна. 

“Били бисмо жалосни да дође до бојкота било које врсте. Народ је изабрао Зорана Милановића и препори између њега и премијера су њихови лични. Ми ћемо ићи код оних које је народ изабрао и присуствоваћемо свечаностима, немамо алтернативу.

То што на пријем код предсједника министри неће доћи, не гледамо као нешто позитивно, тај дан би требао бити изнад нетрпељивости”, сматра Крешић. 

Министри из Владе премијера Андреја Пленковића прошле године су бојкотовали пријем који је дан уочи свечаности на Книнској тврђави уприличио председник хрватске Зоран Милановић. 

За Србију је Олуја један од „најтежих и најтужнијих дана за српски народ и дан за туговање за погинулима, као и за још 770 људи којима се и данас не зна гроб. 

Обиљежавање годишњице Олује у Хрватској се из године у годину претвара у величање усташтва и излива мржње према Србима, посебно у наступима припадника ХОС који на свом грбу имају утиснут усташки поклич "за дом спремни".

Како ће бити ове године, када је власт у Хрватској чини коалиција ХДЗ и Домовинског покрета Ивана Пенаве, остаје да се види. 

За злочине над Србима у Олуји судило и тројици хрватских генерала пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Претресно веће је једногласно закључило да су двојица од тројице оптужених генерала били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом, и осудило их на дугогодишње казне затвора, али је Жалбено веће поништило првостепену пресуду и ослободило оптужене генерале по свим тачкама оптужнице. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.