Објављен Регистар хрватских бораца, нема Туђмана, Месића, Санадера, Милановића...

Актуелни министар бораца Предраг Фред Матић провео је у рату укупно 1.843 дана - 1.127 дана у борбеном и 716 у неборбеном сектору, дупло више него његов претходник из ХДЗ-а Томислав Ивић.

Министар одбране Анте Котромановић има укупно 2.021 дан - 1.725 дана у борбеном сектору, 132 дана у неборбеном сектору и 129 дана као припадник МУП-а.

Више од 2.000 дана имају и некадашњи министар одбране Павао Миљавац, генерални секретар ХДЗ-а Милијан Бркић, генерал Анте Готовина, и посљедњи командант одбране Вуковара 1991. године Бранко Борковић.

Андрија Хебранг, некадашњи министар одбране Гојко Шушак и државни тужилац Младен Бајић имају преко 1.600 дана “ратног пута”, али немају ни један дан у борбеном сектору.

Министар правде Орсат Миљенић има 71 дан у борбеном сектору и 141 дан у неборбеном сектору.

Од садашњих министара у регистру су у оквиру борбеног сектора Жељко Јовановић с 308 дана, министар унутрашњих послова Ранко Остојић с 299 дана и министар здравља Рајко Остојић са 160 дана.

Министар пољопривреде Тихомир Јаковина има 622 дана у борбеном сектору МУП-а, а како је дао да му се објави ратни пут, зна се да је од децембра 1992. године до маја 1993. године био припадник специјалних јединица.

Предсједник ХДЗ-а Томислав Карамарко скупио је 1.131 дан, Дарко Милиновић укупно борбених и неборбених 606 дана, бивши потпредсједник Сабора и ХДЗ-а Владимир Шекс 351, док бивши шеф Сабора Лука Бебић има 50 дана у такозваној ратној канцеларији.

Полицијски генерал Младен Маркач кога је хашки суд ослободио оптужби има рекордних 2.157 дана, а слиједи га пензионисани генерал Љубо Ћесић Ројс и ХДЗ-ов посланик и ветерански активиста Јосип Ђакић.

Посланик Истарског демократског сабора Дамир Кајин има 18 дана у борбеном сектору.

У регистру нема премијера Зорана Милановића, доскорашњег вицепремијера Радимира Чачића, некадашњих премијера Ивице Рачана, Иве Санадера и Јадранке Косор, нема градоначелника Загреба Милана Бандића и Сплита Жељка Керума.

У регистру нема ни предсједника Иве Јосиповића, бившег предсједника Стипе Месића, али ни првог хрватског предсједника Фрање Туђмана.

Нема ни бившег министра финансија Ивана Шукера, иако се хвалио својим учешћем у рату.

Регистар хрватских бораца из рата од 1991. до 1995. године од данас је доступан јавности у електронском облику.

Најава његовог објављивања изазвала је оштре реакције дијела опозиције која је упозоравала да би Србија могле да искористи регистар власти за подизање оптужница.

У регистру је више од 500.000 имена, а вјерује се да је тај број нереалан, односно да многи нису заслужили борачки статус.

Министар бораца Предраг Матић изјавио је на свечаности поводом објаве регистра у Музеју савремене умјетности у Загребу, да је то “најчаснији попис у хрватској историји” и да су имена из тог Регистра “у самом темељу” Хрватске.

- Мој ратни пут везан уз број девет. Девет година сам служио хрватској војсци, на Трпињској цести сам уништио девет оклопњака, вјероватно сам због тога био девет мјесеци у српском концентрационом логору, али сам вјероватно зато добио и девет одликовања, награда и признања од Хрватске - рекао је Матић.

Своје ратне путеве представили су и министри одбране и унутрашњих послова Анте Контромановић и Ранко Остојић, а свечаности поводом објављивања регистра присуствовао је и предсједник Републике Иво Јосиповић.

Иако су неки медији најавили да ће на свечаности бити и недавно ослобођени генерали Анте Готовина и Младен Маркач, то се није догодило.

- Објава регистра не угрожава никога, она је част оних људи који су одбранили државу и то је примарна сврха. Објављене су бројне монографије и мислим да је већ цијели регистар парцијално објављен и сви они страхови који се јављају су потпуно неутемељени и нема разлога да се неко од бораца брине да ће му се нешто лоше догодити - рекао је Јосиповић новинарима.

У електронском облику су јавно доступни име, име једног родитеља, презиме ветерана, година и мјесто рођења, укупан број дана проведених у посљедњем рату, припадност борбеном или неборбеном сектору приказана по броју дана и припадности полицији или војсци.

Остали подаци су у посебном дијелу Регистра и могу бити објављени уз писани пристанак бораца.

Такав пристанак су већ дали министри бораца, одбране и полиције.

Објава регистра било је једно од предизборних обећања владајуће коалиције лијевог центра на челу са Социјалдемократском партијом (СДП), и предсједника Хрватске Иве Јосиповића који је још у кампањи обећао да учинити све за објављивање регистра да би се “вратио дигнитет Домовинском рату” и спријечиле злоупотребе права ратних ветерана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.