Нијемци згрожени јер у Хрватској тугују за Праљком
Познати њемачки недјељник "Der Spiegel" на свом порталу, иначе једном од најпосјећенијих у Њемачкој, објавио је велики чланак у којем се згрожава над чињеницом да "Хрватска тугује због једног ратног злочинца".
"Инсценацијом свог суицида у судници бивши генерал Слободан Праљак постигао је да се Хрватска иза њега уједини у туговању. Критичка процјена његових злочина постала је немогућа, дакле његова посљедња калкулација је успјела", пише "Дер Спиегел" те додаје да је Праљково самоубиство ''у Хрватској изазвало политички потрес, који се проширио на цијели западни Балкан''.
Наводи се како су и предсједник Хрватске Колинда Грабар-Китаровић и премијер Андреј Пленковић дали похвалне изјаве о Праљку те да ''већина хрватских медија са страхопоштовањем извјештава о 'храбром заповједнику с три дипломе''', као и да су се многи претходно критички медији сада усудили да Праљка опишу тек као ''контроверзног''.
"Али истина гласи овако: Слободан Праљак је био ратни злочинац. Као некадашњи шеф штаба војске босанских Хрвата у рату у БиХ Праљак је знао за убиства, масакре и протјеривања. Он је поврх тога био један од водећих учесника удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ био етнички очистити дио БиХ и припојити га Хрватској, што је била замисао тадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана'', констатује њемачки недјељник.
Подсјећа се и да је по Праљковом наређењу срушен мостарски Стари мост, некадашњи ''симбол мирног суживота религија и народа на Балкану''.
Праљка описује као особу која се ''перманентно инсценирала'' те ће сада постати ''нови народни светац''.
Истиче се да хашка пресуда доводи у питање један од ''светих темеља оснивања хрватске државе'', онај да је ''хрватска нација била искључиво жртва југославенско-српске агресије''.
"Der Spiegel" наводи да у региону пресуде Хашког суда прихватају само они који не размишљају националистички, цитирајући притом оцјену стручњака за југоисточну Европу Флориана Бибера. Заправо се догодила и регресија у односу на ставове прије десет година, када су критички гласови имали више простора у јавности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
