Нијемци објавили велику репортажу о ХРТ-у: Као у Сјеверној Кореји
Њемачки јавни радио Deutschlandfunk у децембру је емитовао 50-минутну репортажу под називом “Хрватска телевизија” у којој се констатује да је Хрватска радио телевизија “застрашујући примјер у шта се може претворити јавни сервис”, преноси Index.hr.
Ауторица репортаже је њемачка новинарка Грит Егерихс, која је преко новинарске размјене дошла неколико седмица радити на ХРТ с намјером да се бави еколошким темама, али током своег боравка на ХРТ-у је схватила да је хрватски јавни сервис сам по себи занимљива тема. Егерихс је остала шокирана начином рада на ХРТ-у те цензуром која тамо влада.
Најважније је да се ХДЗ не наљути
У репортажи се описује тренутни начин рада на ХРТ-у: нема координације међу различитим редакцијама, нема уредничких колегија, у информативном програму се прате само протоколарне вијести о томе што раде влада и предсједница, новинаре се демотивише да истражују занимљиве теме итд.
“Службена агенда владе је идентична агенди главних уредника”, констатује се у репортажи, уз додатак да је водећим људима на ХРТ-у најважније да не наљуте владајуће.
Њемачкој новинарки није јасно “зашто владајуће странке имају толико утицаја на програм ХРТ-а ако је то јавни сервис који плаћају сви грађани” јер је у њемачким јавним медијима незамисливо да се њихово водство и новинари тако понашају.
2016. као преломна година за ХРТ
Истиче се да је ХРТ деведесетих година био државна телевизија пуна цензуре те да је постао јавни сервис доласком СДП-а на власт 2000. године, али да многи у земљи, укључујући и многе новинаре ХРТ-а, не разумију која је задаћа јавног сервиса.
Уочавају се и разлике ХДЗ-а и СДП-а када је ријеч о ХРТ-у: ХДЗ увијек жели контролисати све на ХРТ-у, док СДП постави своје људе на челна мјеста, који онда ипак не уништавају све редакције и који ипак знају одрадити новинарски посао.
Корјенита промјена се догодила 2016., када су на власти били ХДЗ и Мост и када је на чело ХРТ-а доведена екипа за коју се у репортажи каже да су лоши уредници и новинари, који нису у стању квалитетно обављати своје послове, што је у међувремену довело да распада система унутар јавног сервиса.
Хрватска се описује као “мала земља, мања од Баварске, у којој има све мање људи и у којој не желе остати ни мигранти”. Њемачку новинарку шокира што ХРТ стално извјештава о рату који је завршио прије двије деценије, а још се више чуди зашто се црквеним манифестацијама даје толико простора.
“О свему томе се извјештава без икаквог смисла”, наводи се. Обичне људе се пита за мишљење само ако њихове изјаве могу додатно потврдити оно што кажу владајући политичари, истиче се.
Њемачка новинарка шокирана понашањем хрватских политичара
Атмосфера на ХРТ-у је таква да политичари ХДЗ-а више уопће не морају звати и интервенисати ако им се не свиђа извјештавање јавног сервиса јер тај посао за њих обављају уредници. Новинари ХРТ-а могу имати проблема са својим шефовима ако се усуде политичаре уопште нешто питати, наводи се у репортажи у којој се налазе и изјаве неких новинара ХРТ-а којима је њемачка новинарка морала гарантовати анонимност да би уопште били спремни говорити.
Новинарка Егерихс се чуди и понашању хрватских министара према новинарима. Једна од тема коју је хтјела обрадити је ЛНГ терминал на Крку те је покушала доћи до изјаве Министарства околине. Чак је путовала на Крк да на једној манифестацији дође до министра Томислава Ћорића, који јој је онда обећао дати интервју сљедеће седмице.
Након осам дана је добила маил од његовог тима у којем ју се обавјештава да министар за њу ипак нема времена, што ју је шокирало, јер у Њемачкој министри држе своја обећања и разговарају с новинарима. У репортажи се описује и како се од Министарства околине, упркос бројним упитима и подсјећањима, не могу добити никакве релевантне информације.
Њемачка новинарка је згрожена и понашањем предсједнице Колинде Грабар-Китаровић и премијера Андреја Пленковића према новинарима: њој је обичај да се окрене и оде ако јој се не свиђа постављено питање, док он зна постати агресиван.
Промовисање проусташког ревизионизма
Шокирана је и чињеницом да је ХРТ у свом програму угостио Игора Вукића и промовисао његову књигу која пориче масовно убијање у Јасеновцу. Спомиње се и документарна серија историчара Хрвоја Класића о НДХ, чију је продукцију водство ХРТ-а прво саботирало, а онда је серија бункерирана тј. још није приказана ни за то постоје планови, иако је практички готова.
Наравно, њемачка новинарка Грит Егерихс је покушала добити и изјаве од водећих људи ХРТ-а, али они с њом нису хтјели разговарати. Репортажа завршава констатацијом да на ХРТ-у влада атмосфера као у Сјеверној Кореји.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
